Акције путем интернета

Порука
Аутору
Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1312
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

Re: Акције путем интернета

#581 Порука од Дарко Бабић » 05 Нов 2019, 14:10

Љубиша пише:
05 Нов 2019, 13:43
Ове године сам на Јутјубу почео да у коментару исписујем име прилога на српском језику. Нема практично никада реакције на то (сем лајкова), али ево и једног друкчијег примера:

https://www.youtube.com/watch?v=uefGSsj ... m-comments
Људи су генерално склони измишљотинама. Ћирилични упит у претрази даје добре резултате. Међутим, ми ћемо измислити да то није тачно.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2031
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Акције путем интернета

#582 Порука од Љубиша » 05 Нов 2019, 14:21

Напиши им и ти то, Дарко! ("Ћирилични упит у претрази даје добре резултате.")

Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1312
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

Re: Акције путем интернета

#583 Порука од Дарко Бабић » 05 Нов 2019, 14:28

Написах им. :-)

Корисников грб
Дејан_Свитац
Стара кука
Поруке: 1152
Придружен: 08 Јан 2014, 23:36
Контакт:

Ју тјуб

#584 Порука од Дејан_Свитац » 06 Нов 2019, 08:15

Поставих и ја коментар, нека читају.

Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1312
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

Re: Акције путем интернета

#585 Порука од Дарко Бабић » 06 Нов 2019, 11:56

За све ове измишљотине постоји стручна реч: конфабулација (https://sr.wikipedia.org/wiki/Конфабулација).

Веома сам срећан што сам открио да двоазбучари и латинизатори пате од конфабулације.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2031
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Акције путем интернета

#586 Порука од Љубиша » 24 Нов 2019, 18:29

На форуму сајта Беобилд "Ћирилица или латиница, питање је сад!", који ретко посећујем, данас сам написао три реаговања, па их преносим овде. Објавио сам их и на страници Српске ћирилице на Фејсбуку.

Почео сам кратком објавом:

Са српским језиком је слична ствар као с архитектуром - изједа га дивља градња, иза које стоје незнање, препуштање судбини, немар, културна и цивилизацијска запуштеност .... Мало ко то уопште примећује.

Као што просечног грађанина није брига за туморе - дивља градња, надградња, доградња, измене у изгледу зграда - свуда у ткиву архитектуре, тако га није брига за ову метастазу другог писма у језику.

Тако је и са свиме осталим - од опште хигијене, стања природне околине, до политичког, правосудног и других система. Није Србија случајно на зачељу Европе у готово свему.


Прво реаговање:

Дуго се бавим питањем писма српског језика и никада нисам чуо да је неко говорио о протеривању било кога на основу избора писма, за разлику од једне суседне државе. Напротив, они који су за уређење питања писма српског језика су у већини почели као заговорници једнакости два писма, само да се ћирилица спасе од потпуног пропадања. С временом је један број њих схватио да су два писма у једном језику идеолошки и политички пројекат штетан по српски језик и културу, па и нацију и државу, али велики део и даље подржава постојање два званична писма у српском језику. На жалост, јер то значи да је знање о језику, култури, нацији и држави и даље у просеку на ниском нивоу, а југословенска комунистичка идеологија жива и у снази, што се види и по општем стању у држави.

Даље, када ја говорим о једном писму у српском језику, мислим искључиво на званични, стандардни (или, државни) српски језик, при чему сваки грађанин има пуну слободу и неприкосновено, неотуђиво право да лично пише како хоће. Тако се добија уређен језик, континуитет у култури, јасан идентитет нације и уређена држава у тој области с добрим утицајем на друге области.

Што се тиче писама, наша су сва на свету, али је писмо српског језика најбоље да буде једно. Као у, практично, свим другим језицима. Два писма у једном језику су аномалија, то би требало да је јасно (и јесте јасно свуда сем овде), као што би требало да је јасно да уређен језик с једним писмом никако не значи да није добро знати и користити још онолико језика и писама колико неко може да научи и колико му је потребно.

На жалост, само у Србији због тешког идеолошког наслеђа то већина грађана још не схвата. Зато су "најбогатији и у великој предности" (што је апсурдно, али толико Срба верује у то) у односу на друге у томе, а међу најгорима у скоро свему другом. С тим толиким богатством и предношћу, које нас тако срећно задесише пре око пола века, претекоше нас и земље које су у прошлости биле на много нижем степену развоја и друштвеног богатства.

На крају, ево једног примера: ако је добро имати у језику два писма, зар не би било добро да имамо паралелне стандарде и у другим областима? Рецимо, и метар и јард за дужинску меру, и целзијус и фаренхајт за температуру, и килограм и фунту за тежину, и тако редом? Још једно писмо, арапско или кинеско, да будемо још богатији. Поред црвеног, жутог и зеленог на семафору, још и плаво, розе и браон. Зашто не бисмо били у предности и богатији од свих других и у свему томе? Ми смо најпаметнији, зар не?

http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php? ... start=1775

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2031
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Акције путем интернета

#587 Порука од Љубиша » 24 Нов 2019, 18:30

Ево другог реаговања, исти сајт, исти форум, иста страница:

Питање писма једног језика није питање лепих успомена, већ уређености језика, културе и државе по стандардима који су општи. Може неко и даље да зове Булевар Краља Александра Булеваром револуције, то није ни спорно, нити може да буде спорно, али званично је Булевар Краља Александра. И, званично може да буде само један назив, јер у супротном имамо неред.
Истина, неред имамо у свему, па и у језику. Имамо два система када је реч о архитектури, урбанизму, оптштој хигијени, политици ... Један који каже да је забрањено градити, надграђивати и прерађивати дивље, и други у којем се то деценијама ради, један у којему треба да се чува општа хигијена, природа, воде и водотокови, и други у којему и усред националних паркова и шума са степеном заштите првог реда има отпадака, загађивача, свакојаке градње и угрожавања стандарда. Политику која је номинално демократска, а истовремено систем с једном партијом, једним вођом, једном истином ... онај познат, комунистички.

Ето, то су примери двојности стандарда у којима живимо, а међу њима су и два стандарда (писма) у стандардном језику. Некоме је све то лепо и корисно, неко је усвојио одређену идеологију која му се допада јер тако лепо звучи, али, објективно, требало би да примењујемо опште стандарде и пристигнемо цивилизовани део света којему припадамо. С дуплим стандардима сигурно нисмо у њему, и не можемо ни бити.

Не можемо напред док то не схватимо. Отпор постоји највише јер би променама на боље био угрожен слој који деценијама незаслужено приграбљује за себе добар део друштвеног богатства, а нама продаје лажну слику о нашим предностима, јединствености, напретку, златном добу ...

Када је реч о писмима српског језика, јако је занимљиво, нека врста друштвене болести и параноје које имају корене у већ споменутој идеологији и менталитету створеном на њој, да се неко после деценија потискивања ћирилице, угрожавања бројних права онима којима је прво и главно писмо било ћирилица, а држава се правила луда и користила такву ситуацију за опстанак огромне паразитске бирократије и непромењених државних система, сада осећа угроженим при самом помену да се бар питање писма српског језика доведе у ред. Према општим стандардима, како је то свуда у свету којем тежимо, без угрожавања личних и појединачних права.

Ми смо сами себи постали препрека ка бољем друштву и држави, па смо законито пали на дно. Јер, како је с писмом и језиком, тако је и са свиме другим. То је исти менталитет, иста идеологија, исто незнање, исти отпор према бољем за све.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2031
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Акције путем интернета

#588 Порука од Љубиша » 24 Нов 2019, 18:33

Треће реаговање, исти сајт, исти форум, следећа страница:


И тада, као и сада, стање на терену било је различито, од места до места, од установе до установе. И сада, од када је у Уставу дефинисан српски службени језик, имате свакојака изврдавања да се поштује бар та уставна одредба. У школама на свим нивоима има и даље учитељица, наставника и професора који причају да је ћирилица застарела, да треба да стремимо савременом свету, и пишу на радном месту према свом нахођењу, као да Устав и закони не постоје. Све до Електронског дневника, у којем су скоро сва изворна упутства за његово коришћење у латиници, а има и ученичких података тако унетих, које је тешко накнадно исправити. Исто је са списком ученика који су добили државну стипендију, а који Министарство просвете званично доставља школама, а школе званично објављују у својим холовима. Исто је с већином дописа које Министарства званично шаљу путем факса или ел. поштом

Ипак је, дакле, реч о успоменама и сећањима, и тако ће остати све док се нека од силних установа не позабави тим питањем на објективан начин. Невероватно је, али истинито, да током деценија откако је српском језику, на недемократски начин, без референдума, промењено име и у њега уведено још једно писмо и одређене промене у речнику, нико ни у САНУ, ни на институтима, нити на Универзитету, ни у Народној библиотеци, ни у Матици српској, ни било где другде, нити било ко други, није обрадио тај део историје српског језика. Нико није за толике деценије спровео чак ни истраживање колико грађана користи које писмо, а могло је лако и без икаквог трошка и путем додатног питања у државним пописима грађана. Тако се не би баратало утисцима и успоменама, већ подацима. Некоме вероватно не би ишло у прилог да утврди да би, рецимо, 1961. године, попис показао да преко 90 посто грађана Србије пише ћирилицом, и да им не треба никакво друго писмо у језику.

Моја лична сећања кажу да је телевизија прешла до средине деведесетих година скоро у потпуности на латиницу (национална, државна!), да су скоро све новине и часописи то урадили (сем Политике и Новости, с тим што је већина њихових других издања то урадила, а она која нису су почела да се усмеравају ка промени, на пример - одлично се сећам - "Илустрована политика"). Ви данас немате као доказ из одређеног раздобља ниједан спортски лист, или музички, или за моду, кућу, чак и за енигматику, да је српски у то време имао ћирилицу! Безброј пута сам чуо у државним надлештвима како је ћирилица застарела, хегемонистичка, како је инсистирање на њој глупост, замлаћивање, безобразлук, губљење времена ... Неке јавне личности (сликар Милић од Мачве) су јавно осуђиване због спомињања ћирилице као националисти. Десанка Максимовић и многи други писци нису имали избора - куцали су своја дела латиницом јер су ћириличке машине избачене из употребе (и производње!!!) и замењене латиничким. Основно право на име на матерњем језику ми је систематски погажено кроз лична документа (ЛК, возачка, саобраћајна, пасош, изводи из матичних књига, разне чланске картице) које нисам могао ни на захтев да добијем на СВОМ српском језику. Неке од њих до данас. Основно право и обавеза да је на потрошачким производима, на гаранцијама, уговорима, рачунима, упутствима за употребу ... текст на језику државе у којој се роба и услуге продају - ни данас није испуњено! Ако је нешто равноправно, као што су деценијама причали, треба да постоји могућност избора. Код нас је то равноправно у скоро свим случајевима подразумевало - само једно. Нема српске ћирилице.

Није било начина, инстанце, суда, на којима сте могли да остварите право на матерњи српски језик. Ни да се одбраните од увреда и понижења, јер су долазили управо од државе. Држава Србија ја с увођењем компјутерске технологије све личне податке у базе унела на - латиници. Тако је и данас - када одштампам садржај своје ЛК, све сем имена је на неслужбеном језику. Колико су деценија српски старци који су били писмени само на ћирилици од пре рата, били практично ослепљени таквом државном политиком, јер нису могли да читају своја решења, документа, рачуне, натписе на производима, упутства за употребу на лековима ....?

Ненаписана послератна историја српског језика је историја тешког наметања, понижења, ућуткивања и увреда свих оних које држава није појањичарила кроз своје системе. Већину на крају јесте, јер су прихватили туђе, окупаторско, као своје. И сада га бране здушније, као по правилу сви конвертити, него што су они идеолошки и политички непреверени бранили своје.

http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php? ... start=1800

Корисников грб
Дејан_Свитац
Стара кука
Поруке: 1152
Придружен: 08 Јан 2014, 23:36
Контакт:

Акције, коментари, ставови

#589 Порука од Дејан_Свитац » 25 Нов 2019, 10:18

У суштини, много тога је овде добро написано и требало би све то употребљавати као аргумент када бранимо наше писмо. Има много људи који се залажу за ћирилицу, али нису гласни. Једноставно то чине за себе. Не кажем да греше, али нама требају људи који ће као и ови коментатори указивати на значај очувања ћирилице.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2031
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Акције путем интернета

#590 Порука од Љубиша » 28 Нов 2019, 21:14

Ево још једног мог реаговања на реаговања других:

Извињавам се што ћу бити опширан, али, што су ствари једноставније, теже их је објаснити.

Пантограф » Нед Нов 24, 2019 11:00 pm пише:
Elem, koliko sam ja mogao da primetim, socijalistička Srbija (to je bio nadležni entitet bar od 1974, Jugoslavija kao realna država nije postojala) bolje je štitila ćirilicu od tzv. tranzicione Srbije, kada je to pismo, u dosta kratkom roku, ustupilo mesto latinici kao zvaničnom pismu kapitalističkih brendova. Odnosno, defakto, društva. Videćemo kakav će biti ishod ako krenemo u nekakav krstaški pohod - bojim se da će pobediti latinica.

Не слажем се с тим. Ако то и може да се каже за друге републике социјалистичке Југославије, за Србију то никако није важило. Баш тада је она управно подељена на три дела, од којих су два - покрајине - имала већа права од остатка, од централне Србије, а на нивоу целе републике имале различите и неретко супротстављене интересе. Зато је крајем осамдесетих дошло до тзв. "јогурт-револуције" и враћања надлежности Републици Србији новим уставом. Југославија је итекако постојала, идеолошки и менталитетски у Србији постоји и данас, добар део система почива и ради управо на томе (један вођа - једна партија - једна истина, сви други су издајници и непријатељи) и зато Србија политички стоји у месту све време. А од политике, као што знамо, зависи и све друго овде, па и скоро све друго стоји.

Не слажем се ни у вези с писмом. У време социјалистичке Србије се плански и систематски радило на њеном потискивању, тада су јој у највећој мери раслабљени темељи. Никакве заштите ту није било, само темељног поткопавања. У транзиционој Србији, ако се мисли на раздобље после 2.000. године, било је - чудно. На власт су дошле тзв. демократе образоване и оформљене у комунизму, па је демократско у њима било само глазура, а практично све остало - комунистичко, па и однос према српском језику и култури. Како су они били разнородна мешавина, било је и компромиса, који су били пука форма колико и трули, као што је мртворођена Декларација Савезне скупштине Србије и Црне Горе о заштити ћирилице из 2.002. године (http://zaprokul.org.rs/wp-content/uploa ... rilice.pdf), па се могло очекивати да ће остати мртво слово на папиру.

Латиница је већ победила у оном делу српског друштва који је остао идеолошки и менталитетом југословенски, што је исто што и антисрпски, најчешће без сопствене свести о томе на нивоу појединца, јер је та идеологија уткана у државу и њене системе на општем нивоу, и у менталитет на народном и појединачном нивоу.

Пантограф » Нед Нов 24, 2019 11:00 pm пише:
Vuk Stef. Karadžić se na Bečki dogovor potpisao - latinicom. Vukova reforma je ozvaničila latinicu kao srpsko pismo, a nije ispravno reći da su se Srbi vekovima koristili ćiriličnim pismom koje koriste danas. Masovne pismenosti nije ni bilo, nigde, pre druge polovine 19. veka i to što je ranije napisano uglavnom je nečitljivo savremenim Srbima. Sa druge strane, latinica im je savršeno čitljiva. Ne znam, dakle, da li se može reći za tone knjiga i publikacija napisanih i štampanih na srpskom, latinicom, da 'nisu naše'

Масовне писмености није нигде било у то време, па ипак нико нигде не доводи у питање континуитет језика и писма, уз нужне промене током времена. То што се писало друкчије понегде јесте последица тога што у то време није било националних држава, па ни националних језика. То што је накнадно одређено као језик и култура једне нације је оно што је опстало као претежно и после дефинисано као национално.
Шта бисте рекли тек за Италију која је италијански језик који данас знамо формирала на само једном дијалекту, тосканском, а све остале (фриулски, наполитански, сардинијски, сицилијански, лигурски, пијемонтски, венецијански, калабријски) оставила да буду дијалекти - да није вековима говорила италијанским све време? Па, и није, али, то је историја, какве то има везе с данашњим јединственим стандардом?

Не знам ко и зашто може да каже да књиге штампане латиницом, или старијим верзијама ћирилице, нису наше? Ни у прошлости, ни сада.

Пантограф » Нед Нов 24, 2019 11:00 pm пише:
Nije počelo u SFRJ, već ranije. NIN se pre rata štampao latinicom, posle rata i danas - ćirilicom;
- Ne samo da neke zemlje i narodi imaju više od jednog pisma, nego Norveška i Norvežani imaju i dva jezika. Usled toga ne da nemaju problema sa siromaštvom i opštom higijenom, kako je iznad sugerisano (...)
- Ne može mi niko objasniti po čemu smo mi to gori od drugih, ako umemo da koristimo dva pisma umesto jednog. Pri čemu korišćenje srpske latinice ne pričinjava nikakav poseban napor, jer, u odnosu na latinicu kao svetsko pismo - koje svakako moramo učiti - treba savladati samo još nekoliko slova.

Штампао се НИН, један број државних образаца је био на оба писма, имена места на зградама железничких станица су била на два писма. То је било због Хрвата и Словенаца у заједничкој држави, није било за Србе. Наравно, увек има изузетака - на пример, предратни комунисти и левичари, отуда НИН. После усташког геноцида над Србима је дошло до извесног отрежњења, али, комунистичка политика је све то после затрпала.

Има земаља са по четири званичка језика, као што је Швајцарска, али, побогу, није то никаква предност, то је, просто, наслеђе, или стицај околности. Суштина сваке националне државе је јединствена територија, систем, закон, језик, култура, идентитет (у шта понегде спада и црква/религија), уз уважавање разлика у демократским друштвима, све док не постану видне, а тада држава или поступа оштро, или - постаје глупа и ради на сопствену штету. Државе које опстају с неколико језика имају јаку организацију и висок ниво цивилизованости, а њихово становништво јаку свест о заједничком интересу. Србија то нема, па су "предност и богатство" опстали на тешком кршењу језичких и културних права Срба. А Срби су, је ли, хегемонистички и тлачитељски народ којему треба сабити главу у земљу, па се тако и поступало према њима.

Наравно да језик и писмо, уопштено говорећи, немају везе с материјалним стандардом, али се у Србији однос према њима може читати из односа према другим стварима, на пример - организацији друштва, образовању, све до опште хигијене. Савремена развијена и цивилизована друштва не би трпела недемократске промене у језику (име, писмо), а да се о томе не питају грађани којима је он матерњи. Увек има донекле основа да се о организацији, менталитету и култури једне заједнице говори и на основу поднебља, климе, географских, историјских и других услова и утицаја, па у неким случајевима као што је наш, може да се итекако успостави веза с политичким и друштвеним системом који, с друге стране, утичу на развијеност, организацију, однос према свему, па и према култури и језику. Код нас се најпре може тражити веза с тоталитарним системом који се пола века јесте мешао у српски језик, културу, идентитет, друштво и државу, и знатно их променио, створивши нове, јањичарске, с новом свешћу коју увек жуља све што је српско.

Нисмо ми гори што умемо да користимо два писма (успут - као да је то неко велико постигнуће, а не нешто што деца лако савладају већ током описмењавања!), него што смо сопствену културу (чак и државу ...) угрозили с два паралелна стандарда. Направио сам раније неколико поређења, ево опет једног: замислите да имамо и метар и стопу као званичне, паралелне стандарде. Па контрола лета говори у метрима, а пилот то разуме у стопама ... јер, ето, то је предност, богатство, слобода, право да свако ради како хоће! Тога нема у уређеним државама и паметним друштвима. А, појединцу је на вољу, и то сам више пута поновио, да за личне потребе користи и палце, и лактове, и шта год хоће, па и да пише како хоће, чак и да измисли своје писмо, чега исто тако има. Нас је идеологија ("предност, богатство, ми смо најпаметнији на свету") толико онеспособила за разумно размишљање, а образовни систем нам је и даље онај који сам споменуо, да не знамо ни шта је нација, ни држава, ни стандард, ни култура ... Кад смо толико богати и слободни, јединствени и паметнији од свих других, што је важан - ето везе! - политички систем, привреда, општа хигијена, заједничко добро, природна околина ...

Слична врста идеологије, исто из комунистичког раздобља, која је и од Вука Караџића направила неупитан ауторитет а његово родно место азбучним Кумровцем, јесте да је наша азбука савршена, или наш језик бољи и лепши од других, што су исто тако глупости, али, о том другом приликом.

http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php? ... 64#p683864

Пошаљи Одговор