Постојећа удружења у Србији

Порука
Аутору
ccaterpillar
Редован члан
Поруке: 291
Придружен: 18 Јун 2011, 23:28

RE: Постојећа удружења у Србији

#11 Порука од ccaterpillar » 23 Авг 2013, 23:01

Наравно да сам правопис неће значити ништа без обезбеђене "логистике", актуелизације питања српске језичке норме на свим нивоима и великог ангажовања јавних, културних и просветних радника.
Морао би да се постигне завидан ниво хомогенизације нације да би пројекат успео, а све би морало да се ради корак по корак, и то у дужем периоду.
У противном ће све остати мртво слово на папиру, као и норма која подразумева запету уместо зареза, а коју наравно нико не зарезује јер људи најпре нису обавештени, а и да јесу, свеједно им је...
Из свега наведеног, грозим се и неприхватам део реченице у првом исказу "Сам приступ је погрешан, писмо не треба штитити..." јер се приступ не своди само на заштиту већ и на коришћење. То је једноставна узвратно-повратна спрега. Преостала тврдња у реченици је субјективна и неоснована, тако да није ни битна, али то инсистирање на КОРИШЋЕЊУ ми делује као позитивнији приступ проблематици, па сам у том смислу почео ово обраћање како те боље схватам.
Како ствари данас стоје, ми у Србији писмо штитимо од сопственог народа који га ето угрожава.
Такав приступ не да не може решити проблем, и не да неће донети ништа добро, него ће да произведе супротан ефекат.
Ако већ институције задужене за српски језик не желе да поставе ствари на праве основе, и чак не желе да раде свој посао, то треба да раде они који су заинтересовани (што је лакше рећи него учинити), и треба прозивати институције што не раде свој посао.
А основа треба да буде та да српски језик треба и мора да буде устројен као сви други језици у свету данас, пре свега са једним писмом.
То писмо, имајући у виду културу, историју, традицију баштину треба да буде ћирилица, и нема никаквог разлога да Срби у свом језику не користе ћирилицу.
А институције треба да буду ту да то нормирају и верификују.
Последње учитавање од ccaterpillar дана 23 Авг 2013, 23:10, учитано 1 пут укупно.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 1990
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Заштита и трајно решење

#12 Порука од Љубиша » 24 Авг 2013, 13:05

ccaterpillar пише:Како ствари данас стоје, ми у Србији писмо штитимо од сопственог народа који га ето угрожава.
Такав приступ не да не може решити проблем, и не да неће донети ништа добро, него ће да произведе супротан ефекат.
Ако већ институције задужене за српски језик не желе да поставе ствари на праве основе, и чак не желе да раде свој посао, то треба да раде они који су заинтересовани (што је лакше рећи него учинити), и треба прозивати институције што не раде свој посао.
А основа треба да буде та да српски језик треба и мора да буде устројен као сви други језици у свету данас, пре свега са једним писмом.
То писмо, имајући у виду културу, историју, традицију баштину треба да буде ћирилица, и нема никаквог разлога да Срби у свом језику не користе ћирилицу.
А институције треба да буду ту да то нормирају и верификују.

У праву си, твоје тумачење речи "заштита" у склопу пуног назива више удружења за ћирилицу указује на фину језичку, па и суштинску разлику у схватању и приступу. Као такво, то тумачење доприноси даљем разјашњењу улоге и предмета рада удружења.

Али, с друге стране, не треба му придавати превелику важност. Суштина је у томе што си написао у делу који цитирам горе.

И ја сам увек био свестан непотпуности у значењу таквог имена (размишљао сам о називу: "Удружење за ћирилицу ...", и одустао од њега), али, кад се дође до тога, сваком називу се може наћи мана.

Као неко ко се дуже бави питањем ћирилице, сећам се да се највећи број људи којих се дотицало питање писма српског језика у прошлости залагао за равноправност писама! Тако је било кад сам ја почео организовано да се бавим тиме. Осећали су да постоји неравнотежа у употреби два писма, осећали неправду због ћирилице, и највиши домет у размишљању је био да се та неправда некако исправи, донекле, с не увек јасном представом где, колико и докле. Често је та представа била веома замућена родољубиво-романтичарским представама које су патиле од крајности и биле неутемељене у стварности.
Југословенска српскохрватска језичка идеологија је била још итекако жива и јака, и сви су је подсвесно сматрали јединим и најбољим решењем за српски језик. Још се у највећој мери за језик користио назив "српскохрватски". Често се грешило, несвесно, кад хоће да се каже ћирилица - казали би латиница! Било је у пуној снази тешко идеолошко оптерећење с уграђеним јаким осећајем кривице и стида због ћирилице, као и скоро свега другог што је сматрано српским. Прокламована равноправност писама је сматрана идеалом и отуда је ћирилицу само требало заштитити од даљег (читај: потпуног) пропадања ...

Од тада је направљен напредак у корист ћирилице и сада бар имамо изводе из матичних књига, (нека) лична документа, националну телевизију, службене државне натписе и комуникацију, све више сајтова, све више натписа (кафане, кафићи, ресторани), све више људи који на интернету употребљавају ћирилицу (у коментарима) ... Далеко је све то од доследног и довољног, али у поређењу с временом кад је ћирилицу требало "заштитити", толико је тада лоше стајало с њом, одређени помаци на боље су очигледни.

Сада полако сазрева мнење о квалитетном и трајном решењу питања писма српског језика, у складу с међународним и опште важећим правилима стандардима.


Мислим да сам ја био први који је почео да у својим текстовима ствари изоштрава на начин који је данас преовлађујући бар у удружењима за ћирилицу - о таквој свести широког грађанства се не може још говорити, мада постоји напредак и у њему.

Поновићу основне поставке таквог прилаза овде.

Чињеница је да ИМАМО два писма у језику сада. У неком смислу равноправна, или паралелна у употреби. Мој је став од почетка био да, у крајњем смислу, и, наглашавам, само у крајњем, није битно које је писмо чије, које је где настало и од којег другог писма, ко га је све у прошлости користио и слично. Не кажем да је небитно, али није неопходно за решавање питања писма данас. То је ствар за историјску лингвистику и за општу историју, и стручњаци о томе могу расправљати још вековима.
Слично томе, које је више "српско" (шта год да то стварно значи) није нимало небитно, али у крајњем случају није пресудно. Донекле јесте веома битно и одређујуће, али однекле, на најопштијем нивоу, не мора бити тако. Писмо користе сви који користе језик, а они не морају да буду сви Срби. Ми смо имали од самог почетка у удружењу људе других националности који су били привржени ћирилици и залагали се за њену афирмацију.
Наравно, српска нација и држава су као такве најодговорније и једине овлашћене, тако да кажем, за српски језик и његово дефинисање. Али, нација и држава нису исто што и народ.
У српску нацију спадају сви који су држављани Србије, свих националних припадности, вероисповести и свих могућих других одређења, и свима је у интересу да се језик грађана и државе Србије уреди на стандардан и цивилизацијски примерен начин. То нимало не потире суштинску и нераскидиву језичку и историјску везу српског језика и Срба, као народа, где год да они живе, не само у Србији.

Бројни су чиниоци који се могу или које треба размотрити и узети у обзир при одлучивању о писму српског језика. Нису ни мало неважни, али многи припадају историјској лингвистици, или текућим, општим питањима сваке науке о језику, на која не постоје коначни одговори у датом тренутку.

Зато, кад се ствар доведе до самог краја, она је проста и не мора се ићи предалеко и прешироко, више него што је неопходно.
Мора, пре свега, да постоји сагласност, на нивоу државе, науке и широког грађанства, да језик с два писма није добро решење ни за један језик, па ни за српски. Из многих разлога, који се тичу како домаће , тако и међународне употребе.
Истинска равноправност два писма је у пракси немогућа, или, у најбољем случају, веома непрактична, нерационална и скупа. У оваквој држави каква је савремена Србија два писма у истом језику опстају на непоштовању стандарда, права, закона и правила, док би у правној и уређеној држави она била сталан извор незадовољства час једних, час других грађана због угрожавања њихових права, и дискриминације и нетолеранције које произлазе из такве угрожености. Такву државу и примењену лингвистику овакво нестандардно и дивље решење у језику одређује као недовршене, несазреле, и тешко загубљене у историјским и идеолошким странпутицама. На међународном плану и на нивоу стандарда, таква двојност је непрактична, непожељна и не тако ретко - немогућа, што ћемо вероватно видети у догледној будућности ако наставимо да се приближавамо чланству у ЕУ.
О другим бројним разлозима у разним областима употребе језика другом приликом. Споменућу само још једну, на коју одавно указујем. Она се тиче потенцијалне опасности од раздора и поделе у нацији као што је српска, која, историја нам сведочи, тежи да се дели на међусобно оштро супротстављене стране по основу религиозне припадности и писма/језика. Није случајно што новопроглашене нације у суседству своју посебност одмах утврђују другим писмом (и називом) српског језика.

Зато се треба определити за једно писмо од два која су у употреби. То није лако, многима не изгледа ни једноставно, али се мора учинити. То је посао који успешно могу да обаве само зрела нација и уређена држава, за сопствено добро, у којима се јасно увиђа неопходност обављања тог посла.

Постоје добри разлози за избор сваког од два писма, али оба нису добро решење.

Кад се све добро одвага, за мене нема никакве сумње да је прави избор за писмо српског језика - ћирилица. Као једини стандард.
Већ сам на другим местима писао о разлозима за тај избор, па их нећу овде понављати.
Развој савремене технологије сада само подржава такав избор и никако га не омета нити му се супротставља. Исто тако ни међународно право, ни постојећи начин међународне стандардизације језика и писама.

Таквим избором бисмо добили језик уређен на начин како су практично сви други језици у свету
уређени у том погледу, и једном за свагда решили све текуће и потенцијалне проблеме које из садашње његове неуређености произлазе.

Уз разуман приступ и паметне одлуке могло би све да се добро и без штете спроведе у одређеном року. Користи би биле бројне и дугорочне, за мене потпуно очигледне. Сва практична питања и питања права (људских и грађанских) која иду уз такву промену су решива. Појединачна права на језик и писмо би се поштовала у складу с највишим стандардима.


Расправе о Вуку Караџићу, пореклу и припадности писама, Србима, Хрватима и осталима могле би да се воде и даље. Никако не умањујем важност и потребу бављења њима, али оне припадају језичкој (историјска лингвистика, историја језика), историјској и другим наукама.

Имамо довољно основа и знања да решимо питање питање писма српског језика на основу онога што већ знамо, сада.

...............................

Извори за даље читање:

Форум Видовдана "Поставите питање Љубиши Јовановићу - о ћирилици" (до пре две-три године):

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php ... &sk=t&sd=a

(Форум има приближно 400.000 посета до сада)


Текстови на сајту "Српска ћирилица" ("Ја тако мислим", "Писма"):

http://srpskacirilica.org.rs/?cat=28

(Портал има приближно 130.000 посета до сада)
Последње учитавање од Љубиша дана 25 Авг 2013, 11:16, учитано 1 пут укупно.
10 векова ћирилице.

Бане
Напредни члан
Поруке: 114
Придружен: 15 Сеп 2012, 19:28

RE: Постојећа удружења у Србији

#13 Порука од Бане » 28 Сеп 2013, 19:43

Пошто смо овде споменули нека удружења која се наводно труде да поспеше коришћење ћирилице у Србији, ево и једног катастрофалног примера:
Ово је чланак из дневног листа ПОЛИТИКА, страна 13 од 13/09/2013.

http://imageshack.us/photo/my-images/196/gnfm.jpg

За нас је посебно интересантан четврти параграф и интернет простор те "српске књижевне задруге" који можете консултовати овде:
http://www.srpskaknjizevnazadruga.com

Ја сам им сада упутио најпре поруку да видим да ли је чланак аутентичан, па на основу њиховог одговора ћу видети шта и како даље.

Поздрав

Бане
Напредни члан
Поруке: 114
Придружен: 15 Сеп 2012, 19:28

RE: Постојећа удружења у Србији

#14 Порука од Бане » 28 Сеп 2013, 19:49

Дневни лист ПОЛИТИКА од 13/9/2013, страна 13

Посебно је за нас интересантан четврти пасус, па да се потом оде на њихов интернет простор:
http://www.srpskaknjizevnazadruga.com
Немате потребне дозволе да прегледате прилоге у овој поруци.

Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1243
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

RE: Постојећа удружења у Србији

#15 Порука од Дарко Бабић » 30 Сеп 2013, 08:20

Председник Одбра је Милош Ковачевић ватрени поборник латинице.

Читањем новинског чланка види се да ће се СКЗ залагати за латиницу.
Последње учитавање од Дарко Бабић дана 30 Сеп 2013, 08:27, учитано 1 пут укупно.

Бане
Напредни члан
Поруке: 114
Придружен: 15 Сеп 2012, 19:28

RE: Постојећа удружења у Србији

#16 Порука од Бане » 21 Нов 2013, 18:59

Ево једног београдског удружења за које нисам знао:
http://www.kulturacirilice.org

Корисников грб
Дејан_Свитац
Ветеран
Поруке: 991
Придружен: 08 Јан 2014, 23:36
Контакт:

СКЦ Ћирилица Београд

#17 Порука од Дејан_Свитац » 22 Мај 2019, 20:05

Успоставио сам контакт са Србским културним центром "Ћирилица". Председник је Милорад Ђошић, пуковник у пензији. Поред нашег, ово удружење спада у ред оних чији су чланови много тога доброг урадили за српско писмо. Борба се наставља.

Пошаљи Одговор