Страница 1 од 1

Реакције на помен ћирилице

Послато: 14 Сеп 2018, 13:01
од Дејан_Свитац
Време је да отворим тему која ће имати за циљ да пренесе како реагују људи када им се помене ћирилица. Реч је о свакодневним догађајима, често врло кратким, а сврха је допрети до сваког човека, припремити их за оно што предстоји и чији ћемо сведоци надам се и ми бити.
Данашњи случај: радница продавнице излази и означава производе који су изложени вани. Управо поставља последњи од десетак латиничних натписа. На моју опаску да би било добро поставити нешто и на ћирилици, радница каже: "Јао, тако је, а ја сам ћирилицу скоро и заборавила". Кажем јој: "Штета, а ваљало би подсетити се".

Са вером у Бога

Послато: 27 Сеп 2018, 03:12
од Дејан_Свитац
Када сам споменуо мом свештенику да се већ дуго залажем за очување српске ћирилице, његов коментар је био: "Ту их добијамо, нема шта!" Ово и није нимало чудно, с обзиром да је ћирилица укорењена у СПЦ и да ће у њој постојати све док је последњег Православног храма. Није чудан ни оптимизам који је типичан код свештених лица и који показује чврсту веру да ће се нешто догодити. Ипак, не могу се одупрети утиску да и он осећа да време ћирилице долази и да је куцнуо час да се историјска неправда разреши.

Шта са човеком који не жели да користи ћирилицу у службеној употреби?

Послато: 23 Окт 2018, 14:52
од Дејан_Свитац
Има случајева да неко ко ради у државној служби, одлучи да не жели да користи ћириличко писмо док обрађује званична документа. Такви људи знају да је то противзаконито, али не плаше се да ће бити санкционисани, јер питање употребе службеног писма је још увек код нас на нивоу слободне процене и убеђења. Не само што такви људи греше, већ су одлучни да не попуштају у својим ставовима. Е, због њих би требало законски заштитити ћирилицу, јер их тренутно решење не обавезује да је користе. Оно што је мене дотакло је реченица: "Ко не зна да прочита нека се врати у основну школу." Није била упућена мени, јер би мој одговор био као што је и мој став: "Немам обавезу да је знам, а ти имаш обавезу да је користиш". Ипак, оно што је позитивно је реакција и то не једна, већ две у само пет минута. То је доказ да равнодушност постаје прошлост. Готово да се у току сваког разговора о писму, када је присутно неколико људи, појави бар један истомишљеник који гласније него ја стане у одбрану ћирилице. Ваљда су људи почели да осећају потребу да брину о њој. Чини ми се да и ови други почињу да изналазе нове разлоге и оправдање за равноправност писама што смета обичном свету. Као најјачи адут, волим да упитам саговорнике да ли знају да испишу сва писана слова, велика и мала, "српске абецеде". Тако се завршава велики број дискусија.
Поука: Сматраш да је добро знати оба писма - научи их! Све док не знаш слова једног - неписмен си на том писму.
Закључак: У држави имамо огроман број људи који у великој мери не знају писмо за које тврде да је њихово, а изналазе све могуће изговоре да га окарактеришу српским - равноправним.

Гајевица

Послато: 02 Дец 2018, 19:41
од Дејан_Свитац
Врло често ме саговорници питају због чега "гајевица" или "хрватска латиница". Знају они моје ставове у вези ћирилице, али им смета када чују да ово друго писмо изговарам на начин како сам ставио под знаке навода. Разлог је једноставан, моје уверење не дозвољава ми да то писмо назовем именом које не заслужује. "Српска латиница" је непримерен назив, јер она то никако не може бити. Само латиница, па ни то није правилно, јер под латиницом се подразумева енглеска абецеда са својих 26 симбола. Дакле, није то ствар подругљивог изговарања већ потреба да што правилније нешто назовем, а да не буде супротно мојим схватањима и убеђењима. Дигресија - АП Косово и Метохију изговарам или тако или скраћено Космет, али никако Косово, осим ако бих говорио о тој предеоној целини, као што бих Метохију тако изговарао када бих причао о њој!

Судски вештак

Послато: 19 Апр 2019, 20:27
од Дејан_Свитац
Дођох у контакт са једним судским вештаком обављајући свој посао. Он крену да преписује неке податке и убрзо настаде недоумица око једног писаног слова. Уместо "и" писаше "у". Ја констатовах да је вероватно грешка настала услед тога што је неко, из навике због писања латиницом, заменио слово. Његова реакција беше следећа: "Шта ли ће нам латиница? Ми смо једини паметни да имамо два писма! Уместо да је избацимо, искомпликовали смо све."