Јован предстаља

Порука
Аутору
Корисников грб
yo-wan
Почетник
Поруке: 19
Придружен: 11 Јан 2019, 22:02
Место: Грделица
Контакт:

Re: Јован предстаља

#11 Порука од yo-wan » 12 Апр 2019, 18:11

Беретка

Рабаџијом се назива човек који сточном запрегом врши услуге превоза терета. Било да као погонску снагу користи коња, волове или краве, (мада је и магарац добар када нема коња) у сваком случају, рабаџија је пожељан, ако вам је неопходан транспорт каквих ствари или материјала. Бити рабаџија, некада је било врло уносно, а и поносно. Имућнији рабаџије су имали по неколико запрега, тако да су могли одрадити више послова у истоме дану. На свадби, поред кума и старог свата, веома важну улогу имао је управо рабаџија, који би за ту прилику своја кола окитио најбоље што је умео и могао, како би превезао младин дар у новоме дому.
У нашем месту рабаџисао је Славче Пикасо. Надимак је добио по својој тежњи или стремљењу ка културном уздизању, управо из потребе да себе промовише као високо културног рабаџију, који ће презати стоку само по свадбама. Човек осредњих година, осредњег раста, осредње развијен, осредње школован, од својих волова се одвајао само кад није било посла. Од своје беретке, која је некада била црна, се никада није одвајао. Причало се да је веровао како му доноси срећу у послу.
Вредно и тачно је радио па је због својих врлина и био тражен. Но имао је и ману, тачније, две мане. Нема где није волео да забоде свој нос, свуда и у свакој чорби је био мирођија и за све се интересовао. Није било неинтересантне информације за њега. Зато се и распитивао за детаље, како би снимио сваки делић мозаика информације. Као друга мана би му се могла приписати његова неодољива навика да задрема чим седне. У кафани је због те навике, често испијао хладну кафу. У биоскопу је успевао филм да одгледа до краја уводне шпице, и да кроз трепавице види имена глумаца, као и име компаније која је снимила филм.
Када је у оближњем граду организована аукција у добротворне сврхе, радо се непозван одазвао да присуствује скупу. Очекивао је да ће само присуство на аукцији утицати на ниво његове културе, а о утиску на мештане да не говоримо. Мотив више за одлазак је била слика голе жене на лежају, копија Рембрантове Данаје, у природној величини. Том приликом се културно уздигао сазнањем да се оригинал слике налази у Санкт Петерсбургу. Тај податак је морао да запише у блокче, у коме је уписивао рабаџијске дужнике.
Некако се изборио да седне поближе изложеном предмету. Јасно је могао да види Данају када су скинули платно с платна. Његов поглед се завршавао тамо негде између Данајиних ногу. Убрзо, црнина његових трепавица се стопила са црнином оног места на слици. Роморење говорника га је мало дубље гурнуло у сан.
Аукција је текла својим током. Организатор ју је успешно водио, дижући износ у зависности од понуде. И већ је почео да подиже цену на крупније износе, што су присутни прихватали, али је заитересованих бивало све мање. Када је говорник мало вишим тоном изрекао баш високу цифру, у том тренутку Славче Пикасо је по инерцији климнуо главом и пробудио се.
- Први пут, други пут, трећи пут... продато господину са беретком у другом реду! - рекао је говорник, чиме је аукција била завршена, чиме је Славче био културно уздигнутији и богатији него икада до тада.
Ја сам за монархију, другарице и другови!

Корисников грб
yo-wan
Почетник
Поруке: 19
Придружен: 11 Јан 2019, 22:02
Место: Грделица
Контакт:

Re: Јован предстаља

#12 Порука од yo-wan » 12 Апр 2019, 18:12

Априли-ли (априлски афоризми)


- Нови модни тренд: Свесно падање у несвест!

- Ко глупошћу влада, интелигенција му дође главе!

- Међусобно, власт и народ се прелазе. За сада, власт има прелазну оцену.

- У међусобном препуцавању обојица су пукли!

- Такве заслуге имају да им из респекта треба скинути капу заједно са главом.

- Ове године нам цвеће слабо цвета, а ђубра на све стране!

- Цели дан се сећам и једино памтим да сам нешто заборавио.

- Некоме у мед упадне кашика, а неком кашикара.

- Грмљавина речи је наше затишје пред буру!

- Војничка чизма вођи главу чува.
Ја сам за монархију, другарице и другови!

Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1327
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

Re: Јован предстаља

#13 Порука од Дарко Бабић » 12 Апр 2019, 22:32

- Цели дан се сећам и једино памтим да сам нешто заборавио.
Ово је одлично. :D

Корисников грб
yo-wan
Почетник
Поруке: 19
Придружен: 11 Јан 2019, 22:02
Место: Грделица
Контакт:

Re: Јован предстаља

#14 Порука од yo-wan » 27 Дец 2019, 13:57

Покорна гордост

Некада, не тако давно, када је свет тек почео мирисати на цепање атома, живеше негде у далекој земљи на истоку, човек по имену Динг-Понг. Не, није био он нити филозоф, ни ујединитељ, ни реформатор... бејаше поштар, тек. Са својом скромном платом није могао да закрпи све рупе у свом домаћинству. Живео је бедно али весело. Увесељавале су га две кћери, Ћиу-Ћи и Ћиу-Ћа, од јутра до мрака. У кући је поред њих било весело и када је било оскудно у јелу и пићу. И када би дошао с посла уморан и изнемогао, оне би му дале снаге да се поигра са њима, и зачудо, снага би се враћала у његово изморено тело, а његов дух би био испуњен милином, какву не може описати ниједна писаљка на свету.
Једнога дана, када су девојчице стасале и формирале људе у себи, нису више могле поднети да гледају оца како изгара, трудећи се да их усрећи, те одлучише да напусте гнездо своје и да своју човечност опробају негде у белом свету. Тиме ће се скинути с врата своме оцу, а можда некако и саме допринесу свеопштем породичном бољитку. Нису ни саме знале где и куда треба отићи, ипак су се одважиле на далеки пут у непознато, у неко ново искушење, у трагању за срећом. Неизмерно жао би оцу што његове птичице одлећу, али то пред њима није исказивао ниједним гестом. Успешно је то прикривао а у души се ломио, рушио...
И пре но што његове иконе кренуше на пут, позва их отац да их благослови и посаветује како да се опходе према свету, који је препун изазова и разних зала. И рече им:
- Кћери моје, децо моја, казаћу ћу вам један догађај из мог детињства. Нека вам он увек буде на уму, нека вам он буде амајлија, невидљива али делотворна! Када сам имао три и по године, упао сам у онај, сада затрпани бунар, који је још онда био пресушио. Нашавши се доле на дну, сам са собом, најпре сам дозивао помоћ али узалуд. А онда сам схватио да се морам прилагодити новонасталој ситуацији, да се понизим пред бунаром и да кроз ту понизност, покушам да нађем излаз. И покорио сам му се, а он ми је омогућио да га што боље упознам. Тек тада сам уочио да бунар није само рупа у земљи, већ више од тога. Изнутра је озидан каменом у круг и ја сам брзо схватио да се ногама и рукама могу ослонити на то камење. Решио сам да онда покорим камен за каменом. Са сваким мојим новим ослањањем, ја бих начинио корак више. Што сам више каменова покоравао, био сам ближи врху. Врло брзо сам не нашао изван бунара, без ичије помоћи. Сами бунар ми је помогао. Бунар је био покорен, али чак и тада нисам осећао гордост према њему већ поштовање, дубоко поштовање! Идите у свет, који ништа друго није до обичан, али непресушни бунар. Верујем да ћете с њега пити воде.
Ја сам за монархију, другарице и другови!

Пошаљи Одговор