Да ли сте знали?

Порука
Аутору
Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Да ли сте знали?

#1 Порука од Ћирилизатор2 » 05 Апр 2011, 21:59

Господин проф. др Слободан Турлаков је 1991. године писао Види Огњеновић, управнику Народног позоришта у Београду, поруку прекора што се у име институције коју представља потписује - латиницом:

"Наиме, једном, давно, упитао сам покојног Вјекослава Афрића, како то да он, као Загрепчанин и Хрват, потписује званична акта београдског Универзитета уметности – ћирилицом… на што ми је он дословце одговорио:
— Знате, ако сам, као Хрват, постављен за ректора српског Универзитета уметности, најмање што могу учинити, у знак захвалности том народу, јесте то, да се старам да не повредим његово достојанство. А признаћете, да се један део српског достојанства очитује и у ћирилици …"

Овакво племенито и цивилизовано расуђивање данас се не може срести ни међу - Србима. Доказ је сама - Вида Огњеновић!

Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Одг: Да ли сте знали?

#2 Порука од Ћирилизатор2 » 07 Апр 2011, 22:29

АУГУСТ ЦЕСАРЕЦ И ЋИРИЛИЦА

Стигао је у Крушевац 15.3.1916. године. Становао је у улици у којој је тада живела данас (1986. г.) 89-тогодишња Дара Пејчиновић, познаница великог писца. Прича:

„Сећам се добро да је имао гитару и да је лепо певао и свирао. Сећам се такође да ми је брат причао да Цесарец пише песме – ћирилицом. Песник је имао обичај да каже: „Моје симпатије су према поробљеној Србији, па због тога пишем том тако ригорозно забрањеном ћирилицом““.

(„Политика“, 23.3.1986. г.)

Колико Срба зна да је ћирилица у Србији била и забрањивана?

Колико Срба је свесно да је ћирилица и данас забрањена, само изокола?...
Последње учитавање од Ћирилизатор2 дана 07 Апр 2011, 22:32, учитано 1 пут укупно.

Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Одг: Да ли сте знали?

#3 Порука од Ћирилизатор2 » 16 Апр 2011, 21:29

Архитекта Пеђа Ристић записао је своју породичну успомену на „српску латиницу“ коју је Аустро-Угарски окупатор наметнуо Србији 1915 – 1918. године. Његов отац Петар Ристић повучен је са Солунског фронта да би наставио школовање у Француској и Енглеској, да Србија у рату не би изгубила свој интелектуални подмладак. Запис Пеђе Ристића доносимо у скраћеној верзији:


За време боравка у Енглеској, већ када се назирао крај рата прорадио је Швајцарски црвени крст, и Петар Ристић је добио вест да му је отац Никодије рањен и заробљен у Колубарској битци, и да је при бегству из логора из Арадскске тврђави убијен. Међутим, његови у Багрдану нису знали шта је с`Пером и да ли је уопште жив. При покушају да се јави својима радосну вест да је преживео, писао је неколико пута преко канала Швајцарског црвеног крста у Србију али му се писмо опет и опет враћало. Наиме, Аустријски окупатори су у Србији 1915. били забранили употребу ћирилице, у оквиру своје не само физичке него и духовне геноцидне политике са крајњим циљем да униште поред осталог и српску културу. То је био наставак исте политике коју су уходали после анексије Босне и Херцеговине, упркос томе што су све етничке групе и не само Срби до 1878. у том ширем културном простору писали ћирилицом.

Међутим, Петар Ристић као и сви Срби тога времена до тада никад није чуо ни видео да се српски језик уопште може писати латиницом, иако је лично говорио и служио се са три страна језика, па је некако „исхитрио“ како да то веома кратко ограничено писмо транскрибује у латиницу. Аустријанци су дозвољавали само кратак поздрав на дописници, а пошто је дозвола „дописница“ значило да је дозвољена и слика, Петар Ристић се сликао тако да његови могу очигледно да виде у каквом је заиста стању, што је била нека врста трика. Тетка Јела која је била у тузи јер је изгубила брата сигурно је препознала синовца Перу, али остаје питање да ли је умела да прочита писмо, односно латиницу.

Петар Ристић је мој отац и његову ратну дописницу сам сачувао као породичну драгоценост. На наличју окупаторске дописнице пише:

„Gosdpodgi Jeli Cvetkovits - udovi, Bagrdan - Serbia – 1-IV-18 Cambridge –England -Tetki svojoj za uspomenu iz izgnanstva - Pera“

С´друге стране, остало нам је породичном сећању да је моја баба по мајци Јулка, у граду Араду морала да спали 1914. године све књиге писане ћирилицом из за оно време веома богате библиотеке мог деде Милана Табаковића, архитекте, сем оних најдрагоценијих за које је морало да буде места да се узидају. За поседовање ћириличнх књига тада се одводило у логоре и губила глава. Тако ми је у поседу остала луксузно укоричена песмарица Јована Јовановића Змаја, за коју су Табаковићи били „пренумеранти“, из које ми је мајка својевремено дирљиво као детету читала песме.

Повод да се ова породична успомена запише изазвао је Ристо Мотика који ме је замолио за Ваш лист „EXTRA“ који се иначе штампа латиницом, да дам интервју. Због угрожености од данас свеопште агресорске латинице одбио сам да дам интервју из области културе за такав некултурни лист. Наиме, питање ћирилице или латинице у српском језику није ,,националистичко” питање већ дилема избора између културе и кича. Ниједан озбиљан и слободан народ у свету који живи са својом азбуком преко хиљаду година, не одриче се свога писма, свог генетског записа, своје културе, а мој интервју, како сам разумео био би баш из домена културе!

Господину Мотици сам зато предложио; да се изузетно само мој интервју штампа ћирилицом због умесности оквира културе за интервју из културе, што је редакција одбила ,,из принципа”. У духу савремених политичких удараца потрага за компромисом текла је и даље, па сам предложио у другом степену тражења компромиса да се објави овај горњи запис мог личног породичног оптерећења.

Ако се запис не би објавио, то би значило да је редакција ,,ЕXTRА” још чврсто заклета одлукама комунистичке Пете земаљске конференције одржане 1940. године у Загребу, када су се сви комунисти обавезали да ће да пишу латиницом да би у духу њихових слогана ,,раскрстили са религијом и великосрпском буржоазијом у тамници народа, Југославији”. Југославија, тамница народа а ни комунизам верујем да више не постоје, па ће сад моћи надам се, да се мој интервју ипак појави макар то било и латиницом, иако ће то бити под веома непријатним условима, односно терором латинице.

Пеђа Ристић, Београд
Последње учитавање од root дана 03 Мај 2011, 01:27, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
root
Напредни члан
Поруке: 185
Придружен: 12 Јан 2011, 22:38
Место: Град на Врбасу

Одг: Да ли сте знали?

#4 Порука од root » 17 Апр 2011, 00:51

Сјајно Ћирилизатор2 :D
Није свеједно, ћирилицом!


Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Одг: Да ли сте знали?

#5 Порука од Ћирилизатор2 » 17 Апр 2011, 10:12

ВАЖНИЈА ЋИРИЛИЦА ОД КАРИЈЕРЕ

Рударски инжењер из Београда господин Владимир Лепојевић по завршетку студија одбио је понуђено место асистента на факултету и жртвовао је своју универзитетску каријеру јер није желео да је гради на туђем писму као „свом“ када су српске комунистичке власти наредиле да се ћириличне писаће машине, чак и исправне и нове, повуку из употребе и склоне у подруме, магацине, складишта, оставе: када је покренут талас напуштања ћирилице код издавања универзитетских уџбеника и почело – први пут у историји српског школства – њихово штампање на хрватској латиници.

Неколико година касније, као већ доказани стручњак и научни радник учествовао је на једном научном скупу у Београду, на коме је једино он поднео рад на ћирилици, хиљадугодишњем писму свог народа. Организатор симпозијума му је дискретно предложио да свој рад пребаци на хрватску латиницу, уз „образложење“ да ћирилица свету „пружа ружну слику о Србији!“ Господин Лепојевић је свој рад – повукао и одустао од учешћа на симпозијуму, јер није желео да спроводи самоубилачке одлуке југословенских и српских комуниста о постепеном замењивању српске ћирилице хрватском латиницом.

Господину Лепојевићу је било важније да искаже поштовање за ћирилично писмо свог народа него да искористи прилику за каријеризам климоглаваца, који ни данас није стран у нашем народу.
Последње учитавање од root дана 03 Мај 2011, 01:27, учитано 1 пут укупно.

Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Одг: Да ли сте знали?

#6 Порука од Ћирилизатор2 » 17 Апр 2011, 14:24

ПРОТЕСТ

Писмо УЛУПУДС-у (Удружењу ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије) и широј културној јавности

Била ми је велика част да сам позван на јубиларну изложбу УЛУПУДС-а чији сам члан био скоро од самог оснивања.
Прихватио сам пропозиције датог оквира за излагање и сâм сам по тој мери сложио своју изложбену таблу.
У мом случају није у том оквиру ни приближно било могуће да буде приказан ни најсажетији преглед мога свеукупног дела почев од 1949. године. Па пошто сам већ у осамдесетој години, сматрао сам да ће бити најцелисходније да прикажем само један мој важан пројект којег сада остварујем и који је врх пирамиде свега мог досадашњег стваралаштва, што је од организатора прихваћено.
Међутим, на моје изненађење, организатор је за једну у основи културну манифестацију у Србији усвојио као искључиво писмо „латиницу“ погазивши тиме основе наше хиљадугодишње културе као и устав Србије (чл. 10 и чл.1)
Ниједан културни народ на свету не одриче се свог писма. У Кини калиграф је национални херој. Посебно за нас дизајнере писмо је од прворазредног значаја, поготово у овом тренутку када се за време педесетогодишњег комунистичког терора на нашој Примењеној академији није проучавала ћирилична калиграфија, (вероватно по одлукама V комунистичке Земаљске конференције одржане у Загребу 1940 године).
Такође се није поштовало ни биће уметника, те је као аутор у истом недељивом делу избачен мој син архитекта. Ја сам врло поносан што сам сарађивао и са својим ујаком и дедом, такође архитектима, и жеља ми је да то наставе и моји унуци у шестој генерацији.

Др Предраг Ристић, инж архитектуре и проф. Академије СПЦ

Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Одг: Да ли сте знали?

#7 Порука од Ћирилизатор2 » 19 Апр 2011, 23:59

ЋИРИЛИЦА И ЈНА

У Југословенској Народној Армији (оружаним снагама бивше СФРЈ) у прописима је важила „равноправност писама“. Наглашавам, У ПРОПИСИМА, а у пракси је то изгледало овако:

1) Војник у Сплиту је приликом предаје дежурства у „Књизи примопредаје дежурства“ своја запажања написао ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Био је позван НА РАПОРТ да објасни зашто је запажања писао ћирилицом, „равноправним писмом у ЈНА“.

2) У једном војном објекту на 14 километара од Задра војник се разболео. Санитетски старешина је војника као хитан случај упутио у војну здравствену установу у Задру и упут написао ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Старешина здравствене установе у Задру је телефоном назвао санитетског органа у дотичном војном објекту и питао га зашто упут пише ћирилицом.

- Војник је хитан случај. Да ли је прихваћен и обрађен?
- Али, молим вас, зашто ћирилицом?
- Када обавите пријем, обраду и збрињавање војника који је послат као хитан случај обавестите нас о даљем поступку и прогнози његовог случаја. Тада ћете моћи и да поставите додатна питања која вас интересују.

3) Заставник је послат на албанску границу да прати одређене појаве и да о њима извештава. Кад је уочио појаву која је била очекивана и због које је и послат на границу, известио је о томе. Генерал-штаб шаље пуковника да испита догађај из извештаја, да заставнику изда наређења за даљи рад и да са запажањима дође у Генерал-штаб. По доласку на караулу пуковник је саслушао заставника и наредио му да састави писмени извештај о дотичној појави. Пошто је преузео писмени (рукописни) извештај од заставника, пуковник је почео да се чешка по темену, да се мршти, да увија вратом, и наредио је заставнику да извештај – напише поново. Заставник, не знајући о чему се ради, у чему је „грешка“, поче нерасположено да пише извештај поново. Тамо где је стајало „био је“, он је сада ставио „је био“, итд, измене су углавном биле стилске природе, јер суштина се и није могла „мењати“. Када је примио и другу верзију извештаја, пуковник је наставио да се мршти, да се чешка по глави и најзад отвори карте:

- Па зар ти не знаш латиницу?
- Ја знам латински, француски, италијански, шиптарски, из радозналости сам учио есперанто, шпански, турски, све сами латинични језици. Шта мислите, да ли знам латиницу?

Потпуковник који га је пратио, заставников командант, који га је по вишем наређењу и послао на границу, побледео је кад је схватио да југословенски пуковник НЕ ЗНА ЋИРИЛИЦУ. Пуковник је непријатно ћутао, мрштио се и увијао вратом, а онда је показао ко је газда:

- Напиши ти то латиницом.

Када се заставник вратио у јединицу, и када га је командант потпуковник обавестио о признању које је из Генерал-штаба предложено за њега, мангупски је прокоментарисао ону епизоду са пуковником:

- Јел'ти сада јасно зашто си заставник а не пуковник? Сувише слова знаш!

„Равноправност напред, ћирилица – СТОЈ!“
Последње учитавање од Ћирилизатор2 дана 20 Апр 2011, 00:12, учитано 1 пут укупно.

Ћирилизатор2
Почетник
Поруке: 21
Придружен: 18 Јан 2011, 13:19

Одг: Да ли сте знали?

#8 Порука од Ћирилизатор2 » 28 Апр 2011, 22:10

Председник Крунског савета господин Драгомир Ацовић је на скупу „Ћирилица у информатичком друштву“, коме је присуствовао и патријарх Иринеј, на отварању изложбе ћириличних фонтова „Ћирилица данас – професор Стјепан Филеки“ говорио о значају ћирилице за српски народ и о положају ћирилице данас. Из тог говора доносимо краће изводе.

Никада, чини се, током свог хиљадугодишњег постојања, није ћирилско писмо било изложено тако суровом нападу, ниподаштавању, прогонству и срамоћењу као што је то случај у другој половини 20. века и на почетку 21. Проглашено је ретроградним, националистичким, естетски и етички недостатним, лингвистичко-фонетски скученим, међународно неугледним, импедиментом техничког развитка и прљавим леглом анти-европске и анти-универзално изједначавајуће цивилизације, једном речју - препозната је као српско писмо! То јој је основна и неопростива особина, мана која потире сваку врлину, аргумент против самог себе и непорециви сведок оптужбе, каква год она била! У атаку на ћирилицу објединиле су се бројне силе: незнање у савезу са ароганцијом, глупост уједињена са псеудо-науком, провинцијализам под руку са подлошћу, политички и идеолошки прозелитизам спрегнути са маркетиншким примитивизмом, комерцијализам у дослуху са лоповлуком, осионост ослоњена на парохијализам...
Да ли то треба да нас брине? Да! Да ли треба да нас декуражира? Може, али не сме!

Ћирилица је за нас Србе знак идентитета, наша робна марка, наш бренд, наша историја и наша будућност. Једино није наша садашњост! И то је оно што мора и треба да нас брине, оно са чим се не смемо помирити, оно што нам није допуштено да предамо. Ћирилица није наше власништво, ћирилица смо ми сами! Они којима ћирилица смета сасвим сигурно своје примедбе не завршавају са њом; тек ћемо сазнати шта им још код Срба смета осим ћирилице! Они који се залажу за двоазбучје као предност, мора прво да објасне зашто само две азбуке, зашто не још која. Они који тврде да је употреба ћирилице равна неписмености, мора претходно да објасне откуда то да је употреба латинице на овим просторима знак писмености!

Ћирилицу код нас брани Устав, али се Држава прави да то не зна.
Последње учитавање од root дана 03 Мај 2011, 01:27, учитано 1 пут укупно.

Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1291
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

Одг: Да ли сте знали?

#9 Порука од Дарко Бабић » 29 Апр 2011, 08:49

Да би форум држао свој ниво неопходно је испод цитираног (је л јесте?) навести извор.

Што се овог текста тиче - просто сам одушевљен како је све то кратко и јасно изречено.

Корисников грб
root
Напредни члан
Поруке: 185
Придружен: 12 Јан 2011, 22:38
Место: Град на Врбасу

RE: Одг: Да ли сте знали?

#10 Порука од root » 03 Мај 2011, 11:06

Дарко Бабић пише: Да би форум држао свој ниво неопходно је испод цитираног (је л јесте?) навести извор.
Слажем се, ако је цитиран дословно онда јест потребан извор, а ако није (а чини ми се да Ћирилизатор2 пише све "из главе") онда и није потребно наводити извор.
Последње учитавање од root дана 03 Мај 2011, 21:40, учитано 1 пут укупно.
Није свеједно, ћирилицом!


Пошаљи Одговор