Ћирилица се пише срцем!

Дискусије о ћирилици

Сва времена су у UTC+02:00




Пошаљи нову тему  Одговори на тему  [ 8 порука ] 
Аутору Порука
ПорукаПослато: 03 Окт 2011, 09:39 
Није на вези
Напредни члан
Корисников грб

Придружен: 12 Јан 2011, 22:38
Поруке: 180
Место: Град на Врбасу
Цитирај:
БЕОГРАД - Апсолутно нелогично!
Родитељи ученика трећих разреда гимназија негодују због чињенице да њихова деца на часу логике уче из књиге Гаја Петровића, која је написана на њима неразумљивом језику. Како наводе, књига је на ијекавици, на хрвацком језику.

- Мој син није имао прилику да борави у Хрвацкој, па самим тим не разуме ни њихов језик. Због чега сада треба да учи из такве књиге, да троши моје и своје време на разумевање појединих појмова, уместо да се сконцентрише на саму лекцију - пита се родитељ дечака који похађа трећи разред једне београдске гимназије.

По речима овог родитеља који је желео да остане анониман, уџбеник обилује терминима као што су повијест, критизирали, опћенито, знанствено, увјетно, разина и многим другим неразумљивим појмовима. Како каже отац једног од ученика, то је за децу веома „комплицирано“, јер она нису ни рођена у време постојања старе Југославије.
Зоран Костић, помоћник министра просвете задужен за средње школе, каже за Курир да је обавезна, одобрена књига за логику аутора Михаила Марковића.

- Све остало је приручна литература. Уколико професори траже од деце да уче само из књиге Гаја Петровића, то би родитељи могли да пријаве просветној инспекцији. Али, уколико је то само додатна литература, онда је то добро, јер деца проширују своје знање - каже он.

Радмила Бриза - Сања Илић

Завод: Литература је оскудна

Димитрије Димитријевић, уредник Завода за уџбенике, објашњава да се логика изучава из одобреног уџбеника Михаила Марковића, док се књига Гаја Петровића користи као приручник.

- Та књига се не налази у каталогу одобрених уџбеника за средње школе. Професори се сами одлучују за њено коришћење, али је због оскудне понуде често користе као помоћну литературу - каже Димитријевић и додаје да се на годишњем нивоу прода између 1.000 и 1.600 примерака ове књиге.
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/u-srpskim-skolama-uce-hrvatski-131712.php

_________________
Није свеједно, ћирилицом!



Врх
ПорукаПослато: 04 Окт 2011, 06:42 
Није на вези
Редован члан

Придружен: 18 Јул 2011, 06:13
Поруке: 332
Ћирилизатор пише:

Цитирај:
БЕОГРАД - Апсолутно нелогично!
Родитељи ученика трећих разреда гимназија негодују због чињенице да њихова деца на часу логике уче из књиге Гаја Петровића, која је написана на њима неразумљивом језику. Како наводе, књига је на ијекавици, на хрвацком језику.

- Мој син није имао прилику да борави у Хрвацкој, па самим тим не разуме ни њихов језик. Због чега сада треба да учи из такве књиге, да троши моје и своје време на разумевање појединих појмова, уместо да се сконцентрише на саму лекцију - пита се родитељ дечака који похађа трећи разред једне београдске гимназије.

По речима овог родитеља који је желео да остане анониман, уџбеник обилује терминима као што су повијест, критизирали, опћенито, знанствено, увјетно, разина и многим другим неразумљивим појмовима. Како каже отац једног од ученика, то је за децу веома „комплицирано“, јер она нису ни рођена у време постојања старе Југославије.
Зоран Костић, помоћник министра просвете задужен за средње школе, каже за Курир да је обавезна, одобрена књига за логику аутора Михаила Марковића.

- Све остало је приручна литература. Уколико професори траже од деце да уче само из књиге Гаја Петровића, то би родитељи могли да пријаве просветној инспекцији. Али, уколико је то само додатна литература, онда је то добро, јер деца проширују своје знање - каже он.

Радмила Бриза - Сања Илић

Завод: Литература је оскудна

Димитрије Димитријевић, уредник Завода за уџбенике, објашњава да се логика изучава из одобреног уџбеника Михаила Марковића, док се књига Гаја Петровића користи као приручник.

- Та књига се не налази у каталогу одобрених уџбеника за средње школе. Професори се сами одлучују за њено коришћење, али је због оскудне понуде често користе као помоћну литературу - каже Димитријевић и додаје да се на годишњем нивоу прода између 1.000 и 1.600 примерака ове књиге.
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/u-srpskim-skolama-uce-hrvatski-131712.php

Неки од наведених поймова су србски: повѣст, разина...
Речи койе ми мѣсто њих данас користимо нѣсу србске него стране (istorija, nivo). Према тому, и то има добру страну. Жалостно йе што данас у хрватских књигах има више србских рѣчий него у србских.

_________________
Користити само йедно прошло глаголско врѣме йе исто толико писмено колико йе употрѣбљавати само йедан падеж.


Врх
ПорукаПослато: 04 Окт 2011, 09:59 
Није на вези
Редован члан

Придружен: 18 Јун 2011, 23:28
Поруке: 291
Ово је питање доношења српског језичког стандарда.
Српски језички стандард је данас уствари српскохрватски, другим речима Хрвати се држе свог језичког стандарда, а ми Срби негујемо и своје и туђе, не преводимо чак ни садржаје за децу, не знамо ни које речи су део српског језика а које нису.
Тако испада да су сијечањ, вељача, листопад итд. српске речи, иако 90% Срба не зна њихово значење.


Врх
ПорукаПослато: 04 Окт 2011, 20:46 
Није на вези
Редован члан

Придружен: 18 Јул 2011, 06:13
Поруке: 332
На жалост, србски йезик се полако али неумитно креће путем србскога писма. Путем без повратка, у нестанак и заборав.
Ћирилици пут у нестанак поплоча зна се ко, њеним прѣбликовањем у латиничном духу и по латиничних узорах. Нѣйе то само због нѣмачкога латиничнога слова "ј" убачена за новац умѣсто нашега "й", много већа штета би начињена одбацивањем духа ћирилице, оличенога прѣ свега у словах за умекшавање (я, ю, ь...), што йе основна посебност нашега (изворнога) писма у односу на латинско. Просечан Србин данас може лако прѣбацити било какво писанийе на латиницу, док на руско, бугарско, украйинско, бѣлоруско писмо не умѣ. Йер су наша слова од Копитара на овамо ћирилична само обликом али не и духом.

Йезик койим ми говоримо йе у оной мѣри србски у койой ми користимо наше, србске рѣчи. А данашњи говорни (и писани) йезик йе све мање наш. Йедна по йедна наша рѣч се потискуйе и замѣњуйе страном, найчешће енглеском. У Србийи йе то постало сасвим обична ствар, на то више нико не обраћа пажњу, сви су већ привикнути на то. Чиме се поступак разсрбљивања нашега йезика само убрзава.

Ево и проста примѣра, са србскога мрежнога сѣдишта НСПМ скидох прве двѣ рѣченице койе угледах, и у њих се налази чак девет страних рѣчи:

Премијер Русије Владимир Путин оценио је да
ће јединствено економско пространство Русије, Белорусије и Казахстана,
имати историјски значај не само за те три земље, већ и за све државе на
постсовјетском простору
. "Ми предлажемо модел моћног наднационалног
обједињења, који ће бити способан да постане један од полова савременог
света и при том играти улогу ефикасне карике између Европе и динамичног
азијатско-тихоокеанског региона", казао је Путин


То су "Премијер, економско, историјски, модел, наднационалног, ефикасне, динамичног, региона, (тихо)океанског".

Од њих се бар седам могу изразити нашима рѣчима. Али ми смо научени пљувати по нашем йезику и гледати га са прѣзиром, иако тога већином нѣсмо свѣстни. И због тога нам йе све страно драже од сопственога, па су ни драже и стране (читай енглеско-западњачке, никако руске) рѣчи. Што се онда чудимо толикому потискивању ћирилице?

_________________
Користити само йедно прошло глаголско врѣме йе исто толико писмено колико йе употрѣбљавати само йедан падеж.


Врх
 Наслов поруке: Образовање
ПорукаПослато: 10 Дец 2013, 16:25 
Није на вези
Напредни члан

Придружен: 15 Сеп 2012, 19:28
Поруке: 114
Ево какво сам објашњење добио од једног одговорног лица из Београда:

Поштовани господине Милановићу,
Немамо могућности нити права да радимо само са једним, а потпуно
искључимо друго писмо, без обзира на то о ком се писму конкретно радило.
Ево и образложења:
Употреба језика и писама у службене сврхе регулише се двама правним
актима: Уставом Републике Србије и Законом о службеној употреби језика и
писама. Службеном употребом језика и писама у смислу ових правних аката
сматра се употреба језика и писaма у раду државних органа (органа
аутономних покрајина, градова и општина, установа) и организација када
врше јавна овлашћења (установа, предузећа и других организација када
врше јавна овлашћења).
Образовање или академско туторство није (још увек) државни орган, стога
се употреба писма у образовању не сматра службеном. Ниједна образовна
установа не може прописати искључиво једно, а искључити друго писмо као
средство писане комуникације, чак напротив - обавезна је да својим
ученицима и студентима пружи могућност да науче и да користе оба писма
као специфичну одлику културног диверзитета Србије. Ипак, када издаје
диплому или сертификат (тј. врши јавно овлашћење), школа их мора
написати на ћирилици, а на другим писмима према закону.
Искључивање латинице би хендикепирало студенте јер програм који би
дискриминисао латиницу не би био саобразан са српском стварношћу у којој
је један велики постотак писане комуникације данас на латиници. За вашег
пријатеља не би било нарочито корисно да избегава учење српске латинице
ни због тога што је она доста другачија од француске, енглеске или
шпанске, на исти начин на који је српска ћирилица различита од руске,
казашке или старословенске. Кажем "српска латиница" јер она то и јесте -
на њен данашњи изглед утицао је највише Ђура Даничић, да је било само по
Гајевом, она би била нешто другачија.

- - -
итд, итд...

Љубиша,
ти радиш у просвети, па можда можеш мало да нам расветлиш ситуацију или дочараш неким искуствима каква је ситуација са ђацима нпр. Да ли исправљаш задатак из енглеског нпр ако ти је превод са енглеског урађен супротно Уставној одредби? И да ли уопште имаш права да га не исправиш-даш лошу оцену?


Врх
ПорукаПослато: 15 Дец 2013, 14:01 
Није на вези
Стара кука

Придружен: 13 Јан 2011, 13:29
Поруке: 1941
Бане пише:
Ево какво сам објашњење добио од једног одговорног лица из Београда:
Поштовани господине Милановићу,
Немамо могућности нити права да радимо само са једним, а потпуноискључимо друго писмо, без обзира на то о ком се писму конкретно радило.
Ево и образложења:
Употреба језика и писама у службене сврхе регулише се двама правнимактима: Уставом Републике Србије и Законом о службеној употреби језика иписама. Службеном употребом језика и писама у смислу ових правних аката
сматра се употреба језика и писaма у раду државних органа (органааутономних покрајина, градова и општина, установа) и организација кадаврше јавна овлашћења (установа, предузећа и других организација када врше јавна овлашћења).
Образовање или академско туторство није (још увек) државни орган, стогасе употреба писма у образовању не сматра службеном. Ниједна образовнаустанова не може прописати искључиво једно, а искључити друго писмо као
средство писане комуникације, чак напротив - обавезна је да својимученицима и студентима пружи могућност да науче и да користе оба писмакао специфичну одлику културног диверзитета Србије. Ипак, када издаје
диплому или сертификат (тј. врши јавно овлашћење), школа их моранаписати на ћирилици, а на другим писмима према закону.
Искључивање латинице би хендикепирало студенте јер програм који бидискриминисао латиницу не би био саобразан са српском стварношћу у којојје један велики постотак писане комуникације данас на латиници. За вашегпријатеља не би било нарочито корисно да избегава учење српске латиницени због тога што је она доста другачија од француске, енглеске илишпанске, на исти начин на који је српска ћирилица различита од руске,казашке или старословенске. Кажем "српска латиница" јер она то и јесте -на њен данашњи изглед утицао је највише Ђура Даничић, да је било само по
Гајевом, она би била нешто другачија.
- - - итд, итд...
Љубиша, ти радиш у просвети, па можда можеш мало да нам расветлиш ситуацију или дочараш неким искуствима каква је ситуација са ђацима нпр. Да ли исправљаш задатак из енглеског нпр ако ти је превод са енглеског урађен супротно Уставној одредби? И да ли уопште имаш права да га не исправиш-даш лошу оцену?


Пре свега, занимљив је одговор који си добио. У светлу језичке стварности у Србији готово да му се у основном нема шта приговорити.
Ако држава и језичка струка не поставе питање писма другачије у односу на садашњи начин, онда је то углавном - то. На жалост. Јер, остајемо у том случају и даље ни на небу ни на земљи, упетљани у свакодневне последице лоше норме и лоше праксе, и, шире гледано, лоше државе. То нам је општи ниво готово у свему, па и у језику, стандардима и правима. Нико у држави као да не примећује и није га брига због свакодневне и масовне повреде права и дискриминације грађана по основу употребе језика и писма.

Могу да се сложим с тим да "образовање није (државни) орган", али не могу да оно није државни систем који је скуп великог броја државних установа - шта су школе, факултети, институти у том случају, ако нису установе?

Затим, у наизглед оправданом разлогу за учење два писма који се даје (у стварности српског језика) лежи непознавање (непризнавање?) могућности бољег решења, оног за које се ја од почетка и све време залажем: латиница би се у склопу тог решења и даље учила у школи, сви би је знали (немогуће је да је не би знали чак и кад се не би уопште учила током школовања, што се тога тиче; она у том погледу не би била никад угрожена), али се не би користила за писање у савременом српском језику.
Наравно, постојало би прелазно раздобље у којем би било и овога и онога, али уз доследну примену стандарда један језик-једно писмо у званичној, јавној и службеној употреби у догледно време би све ствари дошле на своје место; у личној и уметничкој употреби (и уз, наравно, сва права етничких заједница и мањина на свој језик у складу са законом, да не сметнем с ума ту махом идеолошку ствар, кроз наметнути осећај кривице увек стављан високо по првенству у Србији) би владала потпуна слобода за све.

Кад је реч о пракси у систему образовања, нисам довољно упознат с њом да бих могао да пружим свеобухватан одговор.
У настави енглеског језика српски језик се користи највише на матурском испиту - у преводу једног од датих текстова на српски језик. У
мојој школи сви професори енглеског захтевају да текст превода буде на српском језику/ћирилици. Ако неко од ученика не уради тако, а дешава се, тражимо од њега да препише задатак и преда га исправног у том погледу.
Не знам како је у другим школама и с другим страним језицима.

Ја на писменим вежбама и писменим задацима тражим од ученика да и своје име упишу онако како је уписано у Дневник, Матичну књигу, Извод из матичне књиге рођених, Ђачку књижицу и друге званичне књиге, исправе и документе. Међутим, мислим да у томе владају прилична слобода и произвољност код других наставника и у другим школским установама широм Србије.
С друге стране, све више стичем утисак, бар је тако у мојој школи, да с протоком времена расте свест о потреби постојања стандарда у тој области, и да је с порастом те свести и све више реда у том погледу.
Од око 65 наставника у школи њих два-три уписују часове у Дневник латиницом, годинама, и то опстаје тако. Понекад се исправе, у различитим приликама и под различитим утицајима, али, нити директор, нити инспекција нису у том погледу изричити и доследни у поштовању закона. Наставу на латиници (писање по табли) држе, можда, пет-шест професора. Занимљиво је да је међу њима највише професора физике и немачког језика, али има и других.
Моје је запажање да у српском школству латиницу у званичној употреби (мислим на употребу у школи) користе махом наставници који су рођени и/или одрасли и школовани у Хрватској. И бившој БиХ, али мање.

Што се тиче самог Министарства просвете, ни оно није доследно у поштовању Устава и закона. Већ сам навео овде недавни одговор на моје питање у вези с тим инспекторке у "екстерној евалуацији" у нашој школи. Моја супруга је пре три године кратко време била директор ("вршилац дужности") у школи где радим, и тада је мањи део поште који је долазио факсом и путем интернета (нарочито из Управе Града Београда) био у латиници, а све што је долазило званично из Министарства - у ћирилици. Сем, опет, ређих изузетака, када су прослеђивали материјал из других извора, као што су конкурси, на пример.
Ипак, памтим да су до пре неколико година званични спискови примљених ученика (објављивао сам тада њихове фотографије) у средње школе објављивани на улазним вратима школа били у латиници, али је онда то исправљено и сада су у складу са законом.

Међутим, и даље из неке службе при Министарству просвете сваке године стижу спискови ученика који су конкурисали за ученичке стипендије - у латиници. Објављивао сам њихове слике и пре, а ево новог, овогодишњег, недавно пристиглог и објављеног на огласној табли у ходнику школе:

http://www.flickr.com/photos/101082350@ ... /lightbox/

Ту је и упутство које иде с истим списком: http://www.flickr.com/photos/101082350@ ... /lightbox/, види се из њега да долази из Одсека за стипендије и кредите Министарства просвете.

С друге стране, сам оглас с конкурсом је био у реду: http://www.flickr.com/photos/101082350@ ... /lightbox/


Ето, то је чега могу да се сетим из прве. Ако ти или неко други има питања у вези с овим, радо ћу покушати да одговорим на њих.

Хвала ти за објављен одговор на твоје питање. Било би занимљиво знати његов цео садржај, као и ко га је написао.

_________________
10 векова ћирилице.


Последње учитавање од Љубиша дана 26 Дец 2013, 15:37, учитано 1 пут укупно.

Врх
 Наслов поруке: Слика која се не отвара
ПорукаПослато: 15 Дец 2013, 19:16 
Није на вези
Стара кука

Придружен: 13 Јан 2011, 13:29
Поруке: 1941
Љубиша пише:
Ту је и упутство које иде с истим списком: http://www.flickr.com/photos/101082350@ ... /lightbox/, види се из њега да




Не знам зашто се не отвара наведена фотографија путем дате везе. Друге две из истог низа се отварају нормално.

Ево другог начина да се она види - отвори се следећа страница и на њој пронађе та фотографија, девети ред одозго, скроз лево, лево од фотографије наведеног списка ученика:

http://www.flickr.com/photos/101082350@ ... 358719174/

_________________
10 векова ћирилице.


Последње учитавање од Љубиша дана 15 Дец 2013, 19:19, учитано 1 пут укупно.

Врх
ПорукаПослато: 06 Јан 2019, 02:24 
Није на вези
Ветеран
Корисников грб

Придружен: 08 Јан 2014, 23:36
Поруке: 841
Љубиша пише:
Затим, у наизглед оправданом разлогу за учење два писма који се даје (у стварности српског језика) лежи непознавање (непризнавање?) могућности бољег решења, оног за које се ја од почетка и све време залажем: латиница би се у склопу тог решења и даље учила у школи, сви би је знали (немогуће је да је не би знали чак и кад се не би уопште учила током школовања, што се тога тиче; она у том погледу не би била никад угрожена), али се не би користила за писање у савременом српском језику.


Да оживим тему. Тражио сам одговарајући део форума где бих могао да истакнем своје запажање и читајући баш ову тему, уочих да је некада давно поменуто нешто за шта се сада, у великој мери може рећи да је истинит исказ. Наиме, неколико месеци уназад припремам допис према Министарству просвете у којем ћу тражити њихов став о томе да ли је обавезно да ученик другог разреда основне школе учи латиницу на часу српског језика. Други део дописа биће предлог да та латиница буде изборно писмо, што ће значити да је може одабрати онај ко је хоће учити. Разлога за овако нешто је неколико.
Први се тиче самог детета, тј. његових родитеља који су главни носиоци будућег образовног пута свог детета. Као што нико не би смео да име и презиме некој особи пише другачије од изворног облика, тј. нико нема право да намеће којим ће се писмом писати, нити да забрањује да се неко служи матерњим писмом, сматрам да је недопустиво приморавати било кога да пише писмом за које сматра да није његово.
Други разлог је повезан са првим, а тиче се моралних начела и увреде осећања појединаца. Наиме, познато је да је у скоријој историји српског народа, људима који су живели на просторима данашње Републике Хрватске, забрањивана ћирилица и насилно наметана латиница. С тиму вези, морала би се поштовати осећања оних чији су преци због писма платили својим животима и које баш ова латиница подсећа на угњетавање, присилу и вређа њихове етичке принципе.
Трећи разлог односи се на фаворизовање ћирилице које се и препоручује у важећем Правопису српског језика и може позитивно утицати на мере које су планиране изменама и допунама Закона о употреби језика и писма који је још увек у припреми.
Четврти разлог "лежи" у непостојању потребе да латиница буде обавезна, јер као што горе некада рече господин Љубиша, њу би и даље знали и када се не би учила. Навешћу пример мог детета које је ове године кренулоо у школу и које без превеликих тешкоћа чита оно што је написано хрватским писмом. При том, ни једно једино слово латиничног писма није учило, нити га је неко из окружења подстицао да то чини (понајмање ја који се активно борим за очување и употребу искључиво ћирилице). Дакле, и поред тога, дете чита латиничне натписе као да је то писмо учило годинама (малих проблема има само са диграфима - посебно са Џ). Зар ово не представља суштински значај? Зар није циљ да због распрострањености латинице знамо да прочитамо оно што пише? Који је циљ учења правилног исписивања штампаних и писаних латиничних слова, па још оцењивање таквих радова? Чему ће то користити када деца познају латиницу и пре него што крену у други разред?
Свестан сам да ће овај предлог унапред бити одбијен, али ће некада морати да уреде и ову област. За сада смо још увек жртве нечије замисли да задржи латиницу и после тридесет година од искорењивања језика (српскохрватског) и нечијег немара и незаинтересованости да се то мења.


Врх
Приказ порука у последњих:  Поређај по  
Пошаљи нову тему  Одговори на тему  [ 8 порука ] 

Сва времена су у UTC+02:00


Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 1 гост


Не можете слати нове теме у овај форум
Не можете одговарати на теме у овом форуму
Не можете учитавати ваше поруке у овом форуму
Не можете брисати ваше поруке у овом форуму
Не можете слати прилоге у овај форум

Скочи на:  
cron
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Limited
Превод - medicinari.com