Гутање ћирилице

Порука
Аутору
Корисников грб
root
Напредни члан
Поруке: 185
Придружен: 12 Јан 2011, 22:38
Место: Град на Врбасу

Гутање ћирилице

#1 Порука од root » 22 Феб 2013, 11:44

Ћирилицу не треба наметати, али је се не треба ни стидети, оцењују гости емисије "Око" и додају да дигитализација јесте претња, али да неће довести до краја ћирилице. За продор латинице крива je и бивша држава која је на силу чињена "мало заједничкијом" него што јесте, сматра Раша Попов.

Дигитализација јесте претња, али неће довести до нестанка ћирилице, оцењују гости емисије Око и истичу да ћирилицу не треба наметати, али да је се не треба ни стидети.
Слика
Лингвиста Владо Ђукановић каже да често грешимо када кажемо да је ћирилица наша, истичући да цела северна Азија сматра да је ћирилица њихова. "Ћирилица није настала у долини Мораве, Лима или Дрине, него негде у Моравској. Није ћирилица настала на простору где данас живе Срби, као што ни латиница није настала у немачкој. Ми користимо варијанту ћирилице која се некад користила на словенским просторима", каже Ђукановић.

"Људи мисле да ми имамо једну исту ћирилицу од времена амеба до данас. Ово данас је реформисана стара ћирилица, а увео ју је Петар Велики у Русији. Ми смо то преузели у време Вука и од тада можемо да говоримо о некаквој српској ћирилици. Све пре тога су биле мање-више варијанте ћирилице које су различити народи користили", објашњава Ђукановић.

Театролог Јован Ћирилов истиче да ћирилица не може да нестане, додајући да би огроман проценат књига по нашим библиотекама постао недоступан. Наводи да би и Кинези могли да пређу на транскрипцију, али би хиљаде година културе остале у запећку.

Ђирилов истиче да је двоалфабетизам наша предност и да неће потиснути ћирилицу. На питање зашто се онда стално устаје у њену одбрану, јер се чини као да стално постоје напади, Ћирилов каже да је то због тога што живимо у мору латинице, па морамо да се бранимо.

Писац Раша Попов каже да фирме често користе латинице или стране речи истичући то као неку врсту "тржишног помодарства". "Толико је тржишно помодарставо јако код људи који хоће да зараде паре. Тако постоји радња код 'Макђола', а публика је крива, купци, јер желе да купе код њега. Наш народ воли да буде Енглез", истиче Попов.

Владо Ђукановић каже да ми латиницу користимо већ шездесетак година паралелно са ћирилицом.

"До Другог светског рата људи су се користили искључиво ћирилицом. Налет латинице креће шездесетих година и до данас нисам чуо објашњење како је могуће да после толико векова коришћења ћирилице, однос са латиницом дође на пола-пола", каже Ђукановић.

На питање да ли ће дигитализација довести до тога да се сви окрену енглеском алфабету и да се тако потисне ћирилица, Раша Попов каже: "Може да се деси, велики свет фасцинира наше људе. Наши инжењери, када су почели да користе компјутер, сковали су реч 'рачунар', али она је ишчезла из употребе, присталице рачунара су изгубиле битку, сви то зову компјутер."

Владо Ђукановић сматра да то што поруке на мобилном телефону куцате на латиници не мора да доведе до ишчезавања ћирилице.

"Бугари и Руси пишу латиницом СМС поруке, иако у Русији можете да купите телефон са руском тастатуром, али ви не видите да у Русији ишчезава ћирилица, а ни у Бугарској. То видите само код нас", наводи Ђукановић.

Попов сматра да је за продор латинице крива и бивша држава која је на силу чињена "мало заједничкијом" него што јесте.

Коментаришући то што у Хрватској неки говоре да је ћирилица аутохтоно хрватско писмо, Ђукановић каже: "Ја бих им ћирилицу препустио скроз, рекао бих: 'То је хрватско писмо' и они би схватили да ту постоји неки проблем и вратили би је нама. Ако Хрвати користе да је хрватска, то не може бити, јер то није ствар аутохтоног развоја писма у Хрватској."

Ћирилов каже да је важно да се ћирилица учи у школи, да се документи пишу на ћирилици и да се негује у јавном животу, али да је не треба наметати. Сматра да треба да постоји атмосфера слободе, убеђивања, учења, просвећивања.

"Треба оставити на вољу власнику фирме хоће ли је користити", каже Ћирилов, док Раша Попов истиче да некада белешке хвата на латиници, али романе пише на ћирилици и да се од 1962. године потписује искључиво ћирилицом.

Владо Ђукановић истиче да се ништа не може наметнути. Све почиње тако што деца уче ћирилицу у основној школи као примарно писмо, добро је што уче и латиницу. Држава може да уради нешто да потпомогне развој ћирилице, али то се не ради", наводи Ђукановић.
Извор:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... илице.html
Није свеједно, ћирилицом!


Љубиша
Стара кука
Поруке: 2025
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Реаговање

#2 Порука од Љубиша » 22 Феб 2013, 16:52

Ћирилизатор пише: Ћирилицу не треба наметати, али је се не треба ни стидети, оцењују гости емисије "Око" и додају да дигитализација јесте претња, али да неће довести до краја ћирилице. За продор латинице крива je и бивша држава која је на силу ... ...
(Мој доживљај садржаја наведеног прегледа емисије (коју нисам гледао), и моји коментари на њега. Нисам навео чији су цитати, јер ми је важније шта се каже, него ко то каже.)


"Ћирилицу не треба наметати ..." Јасно ми је откуда долази оваква фраза - из малко подгрејане комунистичке српскохрватске језичке идеологије, али ми није никако јасно како не можемо да се ослободимо тога да "не треба наметати ћирилицу". Као да је реч "наметати" сама по себи лоша, а тек заједно с ћирилицом ...! Као да слушам десетинама година понављане бесмислене фразе из доба СФРЈ, па се питам да ли је време стало, или су људи остали без мозга ...

Наравно да ћирилицу не треба наметати (у лошем смислу те речи) никоме у области њене употребе која се дотиче појединачних права и слобода грађана. Али, треба је "наметнути" у домену службене, јавне и званичне употребе, као што се намећу порези, држављанство, обавеза поседовања личних докумената, владавина закона, поштовање државе, њених институција и органа, обавеза основног школовања, и још милион других прописа и закона. У нормалним државама се нормално прихвата наметање општеусвојених и корисних уредби које доприносе бољој организацији живота заједнице. Наметање је тада ствар друштвеног договора у корист већине на којем почива та заједница.
Такво наметање (на конструктиван, организован, законски, доследан начин) једног писма у српском језику би само допринело уређењу државе и друштва на знатно бољи начин него што је то случај сада, у складу са стандардом у истој области која важи практично свуда. Шта има лоше у томе?

"Не треба се стидети ћирилице." Каква дефанзивна мисао, која само потврђује да је ћирилица у говорниковој свести нешто фалично, али, ето, као кад имате "богаља" у кући, треба да се држите као да то није тако!

"За продор латинице крива je и бивша држава која је на силу ..." Добро да неко и то рече, коначно! Али, зар не би сада било корисније рећи нешто и о кривици и огромној одговорности садашње државе што није још исправила неправду и затечено лоше стање у језику?


"Дигитализација јесте претња ..." Ово је важило пре петнаест година, а сада, већ десетак година, анахроно је и нетачно рећи тако нешто. Сем, наравно, када немате шта сувислије да кажете. Дигитализација, шта год да се под њом подразумева, вероватно је допринела опстанку ћирилице више него иједна државна установа или орган у Србији. То је очигледно у великој мери.

"... каже да често грешимо када кажемо да је ћирилица наша ..." Е, то је у овој ситуацији с језиком и писмом најважније! Па, све се може релативизовати. Јесу ли наше реке наше, и наши путеви, и наши градови, и ....? Неке реке дотичу из других земаља, неке отичу у друге земље, неке градове су подигли народи пре коју хиљаду година, неке путеве и мостове граде странци ... Чему спомињање тога у једној краткој емисији? Може и то да буде тема за разговор, наравно, али ... зар нема толико тога важнијег у овом тренутку? Као кад би нам претио потоп, а ми разглабамо о пореклу дрвене грађе од којег је направљен сплав којим се можемо извући ...

"Људи мисле да ми имамо једну исту ћирилицу од времена амеба до данас." Ја не знам никога ко тако мисли! Ако се и нађе која незналица која баш тако мисли, како је тај заслужио да један образовани лингвиста у емисији по правилу веома ограниченој у погледу расположивог времена одлучи да баш њу спомене и о њој расправља? Можда зато што нема ништа паметније да каже ... ?

"Наш народ воли да буде Енглез ..." Ово није тачно ништа више него за друге народе, било које. Свуда у свету је утицај енглеског јак, и као што је некад био случај, у зависности од положаја или подређености одређене земље, с турским, немачким, руским или француским језиком, то је данас с енглеским. Тај страх постоји махом у области речника, и разумљив је, иако не сасвим оправдан. Дакле, не мори нас енглески језик више него друге нације, већ нас притискају два писма у језику, а то нема више нико! Тако да је прича о енглеском и пошасти која нам прети од њега скретање с теме и навођење на погрешну, или, бар споредну страну. Да имамо ћирилицу као једино писмо српског језика, лако бисмо се носили с оних неколико десетина речи из енглеског које користимо ми колико и остатак света, баш као и тај свет: како они, тако и ми. Али, оно што ми имамо, то нико други нема!

"...треба да постоји атмосфера слободе, убеђивања, учења, просвећивања." Слажем се. Али, то треба да ради држава, њене установе, њена телевизија (тзв. јавни информативни сервис) ... А, шта сви они раде сада? Ево: "Држава може да уради нешто да потпомогне развој ћирилице, али то се не ради ..." - то је права тема, зашто се о томе не разговара?

"Толико је тржишно помодарство јако код људи који хоће да зараде паре. ... публика је крива, купци, јер желе да купе код њега ..." Да, трговци су криви што хоће да зараде, а "публика" што хоће да купује! А држава нема ништа с тим, ни њене државне установе и органи, државни закони и прописи, државна контрола, државна удружења и организације, државни писци, државни уметници, државни научници, државни академици и професори и оно што они раде и говоре за државу и у њено име ...

"Налет латинице креће шездесетих година и до данас нисам чуо објашњење како је могуће да после толико векова коришћења ћирилице, однос са латиницом дође на пола-пола ..." Да, да, то је, ето, остало до дан-данас необјашњива мистерија, нешто што је пало с неба и обављено од стране недокучиве силе која је тек тако упала међу нас и направила нам ршум у главама, језику, култури и држави ... Шта ли то може да буде, мајку му?

"... истиче да је двоалфабетизам наша предност и да неће потиснути ћирилицу. На питање зашто се онда стално устаје у њену одбрану, јер се чини као да стално постоје напади, каже да је то због тога што живимо у мору латинице, па морамо да се бранимо." (моје подвлачење) Хм, у истој реченици се тврди да латиница неће потиснути ћирилицу, и да живимо у мору латинице. Зар сваком с иоле нормалним осећајем за језик те две тврдње не потиру једна другу? Како нешто што се већ налази у мору нечега другог може да не буде потиснуто !?!

"Коментаришући то што у Хрватској неки говоре да је ћирилица аутохтоно хрватско писмо ... " Био би ред да се не бавимо превише тиме шта други раде док не поставимо ствари на своје место у својој кући. На којим основама ми можемо ишта да предузмемо? То што други говоре шта хоће је и последица тога што то могу да раде због наше слабе и неуређене државе, због наше слабе, идеологијом импрегниране језичке струке ... То што други говоре би и те како било само по себи ограничено унутрашњом снагом добро вођене државе и добро постављене језичке и других струка, да их имамо такве.

" ... сматра да то што поруке на мобилном телефону куцате на латиници не мора да доведе до ишчезавања ћирилице". - Слажем се. Али, то би важило само да је све остало у вези с њеним нормирањем и употребом у реду. Овако, и то додатно поткопава ћирилицу.

"Треба оставити на вољу власнику фирме хоће ли је користити ... " Да, али само када не би било стање овакво какво јесте, када ћирилица не би била овако и оволико угрожена. Када је нешто угрожено, ви не можете да се понашате према томе као у нормалној ситуацији. То је као да тешког болесника стављате у положај да трчи равноправно са здравим људима. Зато, НЕ ТРЕБА оставити на вољу власнику фирме такву слободу. Све што је на српском језику треба да је на једном писму, а за друге језике - како хоће. У таквој званичној, државној језичкој стратегији и политици би било и довољно одговорности према сопственом језику и култури, и државотворног односа у складу с текућим стањем, и довољно слободе која је неопходна трговини и предузетништву. Има ту још неколико појединости које би се морале уредити, али о томе другом приликом.


"На питање да ли ће дигитализација довести до тога да се сви окрену енглеском алфабету, каже: "Може да се деси ..." Ах, како наши људи воле да постављају светска, судбинска питања, и још више да дају одговоре на њих! Ко зна шта ће бити у будућности? Ако буде тако са свима, нека буде и с нама. Али, шта до тада? Да седимо скрштених руку и ногу и посматрамо како се ствари одвијају? Ето, то баш и радимо, већ деценијама, не само у области језика, већ и у бројним другим областима. Зато смо пали на зачеље Европе у скоро свему.

"... истиче да се ништа не може наметнути. Све почиње тако што деца уче ћирилицу у основној школи као примарно писмо, добро је што уче и латиницу..." Опет! А шта се може друго очекивати од људи који прихватају да јавно говоре и кад немају немају ништа ново и паметно да кажу?
Како се могла латиница наметнути? Што не бисмо покушали на тај, исти или сличан начин: да причамо званично о равноправности, а да све време СТВАРНО истискујемо латиницу из српског језика?
Да се ја питам, ја бих то можда тако урадио. ;)
То нам је бар познат, и проверен начин.
На путу томе стоје само овакви књижевници, стручњаци, јавне личности из области културе и уметности, политичари .... у чијим главама има места само за једном утувљену српскохрватско-југословенску језичку и политичку идеологију из прошлог века и ништа ново или друкчије од тога.

Ново време, двадесет и први век, јасно је, захтева нове људе.

Али, на жалост, људи су још свуда они исти и стари, као да је време стало у Србији.

Да ли је?
Последње учитавање од Љубиша дана 25 Феб 2013, 23:59, учитано 1 пут укупно.
10 векова ћирилице.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2025
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Како да знамо?

#3 Порука од Љубиша » 22 Феб 2013, 17:16

Још и ово:

Ћирилицом се у нормалним околностима не треба ни поносити, нити се ње стидети.

Знак да је све добро с њом биће када она постане једно и једино писмо српског језика које ми, обични грађани, потпуно несвесно користимо и поистовећујемо га с језиком, као нешто подразумевајуће.
Последње учитавање од Љубиша дана 23 Феб 2013, 12:04, учитано 1 пут укупно.
10 векова ћирилице.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2025
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Додатно реаговање

#4 Порука од Љубиша » 23 Феб 2013, 14:13

Љубиша пише:"... каже да често грешимо када кажемо да је ћирилица наша ..." Е, то је у овој ситуацији с језиком и писмом најважније! Па, све се може релативизовати. Јесу ли наше реке наше, и наши путеви, и наши градови, и ....? ...
На путу томе стоје само овакви књижевници, стручњаци, јавне личности .... у чијим главама има места само за једном утувљену српскохрватско-југословенску језичку и политичку идеологија из прошлог века и ништа ново или друкчије од тога.
Ново време, двадесет и први век, јасно је, захтева нове људе.
Али, на жалост, људи су још свуда они стари, као да је време стало у Србији.

Неисцрпни су дар и мотивација нашег света да бесконачно прича о неважним стварима, или пак о битним питањима на релативизујући начин. То је у реду за обичан свет, али кад то раде стручњаци ...

Да ли је, дакле, наша ћирилица - наша?

Наша је!
Наша је по довољно основа да је можемо сматрати својом и звати својим именом: довољно дуго је користимо, има своје јасне почетке, развој и историју, безброј писаних споменика, огромну националну књижевност, довољно се разликује од других писама, одређена је као таква међународним описима и стандардима, као писмо српског језика је стандардизована у нашим правописним, правним и техничким нормама, у широкој је употреби (чак и у рачунарској технологији) као таква, осећамо је својом, део је нашег неспорног личног, колективног, народног, националног, црквеног и државног језичког и културног идентитета. Жива је, користе је практично сви писмени говорници српског језика (у читању), и у претежној је употреби код већине (у писању).

На нивоу језичке науке, може се говорити о њеном пореклу, исто толико и на исти начин као што је случај с другим писмима. Практично сва савремена писма су проистекла из неког претходног, и при том се кретала кроз географски простор. То никога другог не буни, и никоме не смета, али наши стручњаци, кад им се зада озбиљна тема за разговор - редовно оду у такву врсту релативизације!

Тако се може и о пореклу највећег броја речи говорити на исти начин. Да ли су речи "чизма", "шајкача", "телевизор", "аутомобил" и бројне друге - српске? Наравно да - јесу. Њихово страно порекло се у научном прилазу може пратити, и оно објективно постоји, али оне ЈЕСУ непобитно речи савременог српског језика и незаменљиве као такве. Наука нема никаквих дилема око тога. Али, када тема о језику прети да постане занимљива и задре у истину о њему и његовом стању, наши стручњаци обожавају да је скрену у те јалове и целомудрене воде.

Ако неко каже да све те и такве речи нису изворно српске, у праву је, али онда би енглески и највећи број других европских језика истом логиком садржали све саме, хм, стране речи. Али, порекло речи је само један њихов аспекат, и никако не оспорава њихову функцију и место у језику, односно његовом речнику. Језик се мења у складу с потребама заједнице која га користи, па тако и речи прелазе (вештачке) границе баш као и људи, настањују се и примају држављанство, имају кућу на више места, мењају се, обнављају и прилагођавају, болују, ратују, изумиру и искорењују се ...

Ако место и улогу речи у једном језику сведемо на само један њихов аспект - порекло, онда се може на сличан начин релативизовати и штошта друго.

На пример, да ли је оно што сматрамо типичном српском војничком униформом са шајкачом - српска униформа? Па, јесте. Али, пореклом - није. Прочитао сам негде да та униформа представља одбачен модел аустријске униформе, коју је српска влада на велико и по нижој цени откупила за своје потребе! Тиме, и употребом у војничком животу и ратовима она је постала српска.

Да ли је лала холандски симбол? Јесте. А одакле су прве луковице лале дошле у Холандију? С Истока, преко Мале Азије. А шљива - српска? И ракија? А заставе и грбови у свету? Шта је ту изворно? Шта је уопште од тзв. националних симбола изворно толико да му се не може наћи претходник или пример употребе на другом месту?

Хоћу да кажем да је та врста релативизације широко применљива и као таква може да се лако злоупотреби, свесно или несвесно. Она може да остави утисак на неук свет, као да се говори о нечему стручном и важном, али, у суштини не води никуда, упућеном човеку јасно указује на неразумевање проблема, а позивање на њу одвлачи расправу у испразну причу.
Она има своју сврху ако су бављење или расправа о нечему конструктивно и с разлогом усмерени на релативизацију. Али, она није одлика добро усмереног и разложног третирања једног питања.

Може неко, после свега, сада да постави питање: зашто онда не би и латиница постала српска? Па, може. Делимично је то већ постала. Питање је само да ли ми као организована заједница, нација, држава, то желимо, да ли смо у стању да одредимо каква нам је корист, а каква нам је штета од тога.
Према ономе што ја сада знам о питању писма српског језика, још је знатно већа штета него корист. Зато сам за ћирилицу.

....................

Као да реч "наметати" има неку магијску моћ, и само једно значење, па шта год да се ради, ако се то тако назове, лоше је само по себи. Свима нама се све време нешто намеће, и ми сами намећемо нешто другима. Намећемо, на пример, својој деци васпитање, образовање, разна знања, правила и упутства, начин мишљења, религију, укусе и разне врсте избора. Шта има лоше у томе? Има, кад је злонамерно, кад није - нема. Дакле, веома често зависи од тога зашто и како нешто радимо, а не од пуког магијског тумачења речи којом то описујемо.

Што не бисмо, за промену, једном УРАДИЛИ нешто добро и на добар начин, а како ћемо сам поступак звати ... Наметање, примена, реформа, обнова, враћање на добро и проверено, спровођење закона ... Није свеједно како ћемо нешто звати, наравно, јер име треба да пренесе део суштине, да буде истинито. Али, пре давања одговарајућег имена треба стварност и дело да буду веродостојни.

Дакле, ако ћемо по истини и стварности, латиница нам ЈЕСТЕ наметнута, и још се намеће (нпр. путем употребе у личним документима, уговорима, гаранцијама, свим странама на амбалажи разних производа, у медијима ...), у лошем значењу те речи.

А враћање ћирилици њеног природног места у српском језику не би било наметање, наравно! Или, било би оно "наметање" које је доброћудно, добронамерно, корисно, конструктивно, државотворно, у складу с науком, добрим системом вредности и општеважећим стандардом ...

У овој земљи као да мало ко од људи који држе важна места разуме шта је то држава, чему она служи, како функционише, и којим се механизмима служи у свом деловању.

Или, могуће је, то добро интуитивно осећају, па раде онако како раде због привилегија које уживају, а за нас млате празну сламу и продају нам је као знање, науку, организацију ....

Свеједно им је, у суштини, да ли ово или оно писмо, ово или оно решење, догод им идеологија које се држе обезбеђује лагодан живот и углед у друштву лишеном здравог система вредности.
Последње учитавање од Љубиша дана 10 Мар 2013, 10:31, учитано 1 пут укупно.
10 векова ћирилице.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2025
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Дводупло голо

#5 Порука од Љубиша » 23 Феб 2013, 18:42

Ћирилизатор пише: Ћирилицу не треба наметати, али је се не треба ни стидети.
Извор:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... илице.html
Ако је наведеним прегледом и цитатима добро пренет садржај емисије, пошто је нисам гледао па је могуће да немам потпун увид у све што је и како је речено, не могу да се не запитам с каквом намером се такве емисије праве и чему, у ствари, служе.

Кад бих унапред знао саговорнике у њој, ја, као просечан гледалац телевизије, не бих очекивао ништа ново, занимљиво и вредно гледања.

Што се мене тиче, а склон сам да верујем да је тако и с прилично великим бројем гледалаца, могли су што се тиче сувислости и овешталости онога што су рекли, слободно ништа да не кажу, и уместо питања и одговора да сложно отпевају песму "Друже Тито, ми ти се кунемо ...".

Трајало би краће, оставили би исти утисак, и постигли исти ефекат.
Последње учитавање од Љубиша дана 23 Феб 2013, 19:31, учитано 1 пут укупно.
10 векова ћирилице.

Љубиша
Стара кука
Поруке: 2025
Придружен: 13 Јан 2011, 13:29

Још !

#6 Порука од Љубиша » 23 Феб 2013, 19:30

Ћирилизатор пише:Ћирилицу не треба наметати, али је се не треба ни стидети, оцењују гости емисије "Око" и додају да дигитализација јесте претња, али да неће довести до краја ћирилице. За продор латинице крива je и бивша држава која је на силу чињена "мало заједничкијом" него што јесте, сматра Раша Попов.
Ђукановић каже да ми латиницу користимо већ шездесетак година паралелно са ћирилицом.."
.... тако што деца уче ћирилицу у основној школи као примарно писмо, добро је што уче и латиницу.
"Ћирилицу не треба наметати, али је се не треба ни стидети ..." Какав моћан закључак, какво соломонско решење! НЕ треба ово, не треба оно. А, шта ТРЕБА радити? Седети као до сада, и чекати? И, латиница, ТРЕБА ли нешто с њом?

"... истиче да се ништа не може наметнути" Како не може, зашто не може? Може. Од деце можете направити јањичаре, Титове пионире, Хитлерјугенд, ако хоћете. Можете одгајити генерације које ће волети латиницу, и мрзети ћирилицу. Све се може наметнути, све смо то видели - да волите Тита више него родитеље, да верујете у глупости које не важе нигде више, да је патриота издајник, а непријатељ да постане генерал, да је неко лош - добар, и обрнуто, да су баш ваша идеологија и политика најпаметнији и у предности над васколиким светом ...
Питање није да ли се нешто може наметнути, јер - може, већ да ли је то истинито, добро и корисно, или није. Може се наметнути нешто лоше, на лош начин, и може се наметнути нешто добро, од опште користи, на добар, конструктиван и доследан начин, као толики прописи и закони који доприносе квалитету живота заједнице у целини.

"Све почиње тако што деца уче ћирилицу у основној школи, ... добро је што уче и латиницу."
Зашто, или за шта је добро? Ја ни после свих ових деценија не чух нешто смислено зашто је то добро, сем што сам ја тиме изгубио право на своје име у делу својих личних докумената, нема мог језика и писма на потрошачким производима, ни у већини медија, ретко је у рекламама, у јавности уопште, не могу никако да добијем уговоре и гаранције на њему ...

Да разјасним, добро је да се у школи учи латиница, слажем се, али не као још једно писмо српског језика, јер је тиме већина изгубила своје основно људско и грађанско право на свој језик и писмо! Шта у томе има добро? Откад је дискриминација толиког броја грађана добра? Да ли су људи који дају овакве изјаве несвесни свега тога, не тиче их се, или знају за неко посебно добро и благотворно дејство и последице учења и употребе још једног писма у српском језику, и само у њему од свих других језика? А за које ми обичан, непросвећен свет не знамо? Па, нека нас просветле већ једном!

"... ви не видите да у Русији ишчезава ћирилица, а ни у Бугарској. То видите само код нас" Али, ето, ми никако да закључимо како и откуд то! По чему смо ми то посебни, баш је то тешко погодити, зар не?
Када бисмо рекли то довољно јасно и гласно, онда бисмо морали нешто и да учинимо по том питању. А овако је лакше и лепше, нарочито за оне који су заузели позиције и с времена на време нас великодушно дарују оваквим дубокоумним запажањима.


"... истиче да ћирилица не може да нестане, додајући да би огроман проценат књига по нашим библиотекама постао недоступан. али би хиљаде година културе остале у запећку."
Они ће да тврде да ћирилица не може да нестане све док и последње ћирилично слово стварно не нестане. Нисам сигуран да би и тада то приметили, а причали би сигурно и даље исту причу.
Ко од њих чини нешто, ишта, да се не би десило то с нашим огромним књижевним фондом? Или је довољно да се то само каже, а онда ће саме књиге да се заштите од опасности, као у неком чудесном приказанију с невидљивим силама.

И, ето, знамо зашто Кинези нису увели друго писмо, али нас се то не дотиче, нама су два писма наше највеће богатство и предност над свим глупим и непросвећеним нацијама у свету.


"... каже: "Ја бих им ћирилицу препустио скроз, рекао бих: 'То је хрватско писмо ... '" После оваквих генијалних предлога, за које мислим да су највиши домет бројних наших лингвиста и јавних личности у области културе, ја се нимало не плашим за судбину два писма у српском језику. Остаћемо с тим оригиналним решењем у светским размерама догод се њихово знање, мишљење и ставови поштују као до сада.


... каже да често грешимо када кажемо да је ћирилица наша, истичући да цела северна Азија сматра да је ћирилица њихова. "Ћирилица није настала у долини Мораве, Лима или Дрине, него негде у Моравској. Није ћирилица настала на простору где данас живе Срби, као што ни латиница није настала у немачкој. Ми користимо варијанту ћирилице која се некад користила на словенским просторима"
Ето врхунског домета наше науке о језику: ћирилица није наша! Јер није настала у долини Мораве. А није, истом логиком, ни латиница енглеска, француска, немачка, јер није настала у Немачкој. Ко би се сетио тако генијалних закључака од толиког значаја за питање писма српског језика у садашњости!
Дакле, сада можемо да будемо мирни. Ћирилица није наша, а није ни латиница. Ми пишемо неким мртвим писмима, неких изумрлих народа, из неких прошлих времена и простора, па је питање да ли смо и ми сами уопште живи, само нисмо толико паметни да се сетимо и упитамо се то!

На крају, за ћирилицу сад бар знамо: мора да је северно-азијска, јер тамо сматрају да је њихова. Кад они то сматрају, то се важи, а кад ми то сматрамо, е, онда - не може!
Последње учитавање од Љубиша дана 10 Мар 2013, 10:35, учитано 1 пут укупно.
10 векова ћирилице.

Дарко Бабић
Стара кука
Поруке: 1311
Придружен: 13 Јан 2011, 09:37

RE: Гутање ћирилице

#7 Порука од Дарко Бабић » 26 Феб 2013, 08:56

Шовинизам (=искључивост) из уста наших најутицајнијих језичара не престаје да избија.

Не могу они да лажу до краја века и света. Тренутна лаж која се шири из академских кругова јесте да је Вук Караџић измислио хрватску латиницу.

Деценију су лагали да рачунарска техника не може користити ћирилицу, а показало се да су управо рачунари спасили ћириличко писмо у српском језику.

Корисников грб
Дејан_Свитац
Стара кука
Поруке: 1139
Придружен: 08 Јан 2014, 23:36
Контакт:

RE: Гутање ћирилице

#8 Порука од Дејан_Свитац » 09 Јан 2014, 23:07

И ову емисију сам гледао, али нисам био претерано задовољан, вероватно зато што сам наслућивао које ставове ће имати учесници дебате. У суштини, овакве емисије не могу много да покажу, нити да утичу на опредељење гледалаца. Не погађају у срж... или то не желе.
„Српска латиница“ – зубна протеза после насилно избијених здравих зуба!

Пошаљи Одговор