Искорењивање српске ћирилице није никакав „спонтани процес“, него смишљен, планиран, организован, финансиран и контролисан процес који је у европским, светским, аустро-угарским, југословенским и српским просторима покренуо Ватикан у склопу своје политике да су једино јеврејски, грчки и латински језик достојни Библије и хришћанске вере, а да су сва остала писма – ђавоља дела. Ову политику Ватикана су прихватили Карађорђевићи у Краљевини Југославији („Југославија важнија од Србије“), наставили је комунисти у ФНРЈ и СФРЈ („раскрстили са великосрпском буржоазијом и српским хегемонизмом“), а довршавају је постјугословенске власти у Србији („Како ћемо у Европу са ћирилицом“).

Позивам нове градске власти у Нишу да се суоче са стварношћу када је у питању искорењивање ћирилице, да признају чињеницу да ћирилица нестаје, и да предузму хитне, оштре и ефикасне мере за примену члана 10 Устава Србије и ћирилици у Нишу врате оно место које јој по историјској хиљадугодишњој традицији и припада. Најновији споменик Миланском едикту код тврђавског моста је необориви доказ да се истребљење ћирилице наставља чак и по цену јавног вређања и понижења српског народа, уз сагласност Српске православне цркве и досадашњих градских власти у Нишу.

Нестајање ћирилице у Нишу је добило такве размере, да ако нова градска власт не прекине тај процес и не оствари преокрет у враћању ћирилици места које јој у Нишу и припада, више неће бити прилике за поправни испит ни за ту власт, ни за све њене касније наследнике.

Погледајте у прилогу стрпљиво прикупљане чињенице из Ниша. После овога, свако нечињење је равно саучесништву у искорењивању ћирилице и додавању лопате земље на гроб ћирилице.

Ниш, 8.7.2012. г. Са поштовањем,

поштовалац ћирилице,

Жељко Филиповић, Ниш.